Etno-sela koja stranci obožavaju u Srbiji

Dok stranci rado posećuju mesta i etno-sela u kojima mogu da upoznaju srpske običaje, čini se da ih mi zanemarujemo. Osim što predstavljaju nezamenljivo iskustvo, upoznavanje različitih kultura i načina življenja, putovanja nekada treba da budu i prilika da se ljudi odmore od gradskog tempa života.

Foto: Shutterstock

Onda kada može da se iskoristi svega nekoliko dana odmora treba to učiniti pametno, a poseta etno-selima je pravi način za to.

Terzića avlija

Na proplanku nedaleko od sela Zlakusa, kod Užica, nalazi se etno-selo Terzića avlija. Ovde postoje dve stare kuće, u jednoj se svakodnevno boravilo, a druga je služila za prijem i smeštaj gostiju, istu namenu je zadržala i danas.

Druga kuća je pretvorena u muzej u kome je prikupljeno sve ono što se nekada koristilo u svakodnevnom životu, a domaćinstvo čine i pomoćni objekti neophodni za život u selu 20. veka.

U etno-parku planinari mogu da iznajme šator, a odatle obilaze značajne lokalitete poput vrha Gradine i Potpećke pećine.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by @terzica_avlija on Aug 8, 2019 at 9:50am PDT

Drvengrad/Mećavnik

Etno-selo je izgradio režiser Emir Kusturica za potrebe snimanja filma “Život je čudo“. Kasnije je napravljen festival Kustendorf, Baljšoj i drugi, pa je tako Drvengrad postao svetski poznato etno-selo. Osim razgledanja autentičnih brvnara, u njima može i da se prenoći i da se jedu tradicionalna srpska jela.

Ono što Drvengrad izdvaja u odnosu na druge jeste opremljenost, pa tako ovde postoje biblioteka, bioskop, galerija slika, poslastičarnica u kojoj se prodaju domaći kolači, crkva posvećena Svetom Savi...

Kako bi se upoznao predeo u kojem se nalazi Drvengrad, treba otići na vožnju Šarganskom osmicom, jedinstvenom turističko-muzejskom železnicom.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by #byphino (@phino_photography) on Aug 22, 2019 at 9:28am PDT

Sirogojno

Ovde je prikazan autentičan izgled srpskog planinskog sela u 19. veku, arhitektura, unutrašnje uređenje, način življenja... Oko 50 drvenih kuća iz zlatiborskog okruga je doneto u Sirogojno kako bi se dočarali običaju i osetio starinski duh tadašnjeg života.

Ovde se mogu videti i originalni ambari, hlebne peći, kačare. Zbog svega toga, ali i zbog krčme, drvene crkve i preko 2.000 autentičnih predmeta, Sirogojno je proglašeno za muzej na otvorenom.

Sirogojno je proglašeno za ustanovu kulture od nacionalnog značaja, a nagrađivano je priznanjima Evropske unije zbog edukacije i podizanja svesti u oblasti kulturnog nasleđa.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Beautiful (@photos_for_you321) on Jun 8, 2019 at 4:59am PDT

Velika Remeta

Ovo etno-selo nalazi se u vrtu srednjovekovnog manastira Velika Remeta, a izgradili su ga monasi kako bi pomogli oživljavanju sela u kojem ima oko 20 stanovnika. U malom etno-selu ima svega pet brvnara, letnjikovac i mesto napravljeno za one koji žele da roštiljaju.

U blizini manastira izvire Ubavac, za koji se veruje da dobro utiče na vid, pa postoje i mali drveni mostovi koji etno-selo čine zanimljivijim. Monasi iz manastira su napravili i repliku Vitlejemske pećine, tu se nalaze jasle, slama, ikona Bogorodice i Isusovog rođenja.

Ovo mesto se smatra biserom celog kraja, jer je njegova lepota skrivena u fruškogorskoj šumi, uprkos stradanjima koje je doživeo u 18. veku i u Drugom svetskom ratu.

U Srbiji postoje mnoga etno-sela, koja su zapravo restorani i apartmani uređeni u etno-stilu. A za pravi odmor svakako je bolje kada pogledate ujutru kroz prozor, vidite šumovita brda, a ne zastakljenu zgradu nekog grada.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by marko_momirov (@marko_konzor) on Jun 30, 2018 at 6:09am PDT