Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović izjavio je da je vazduh u Beogradu „dobar do umereno zagađen“.
Foto: Shutterstock
On je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da zimi dolazi do većih prekoračenja zagađujućih materija u odnosu na granične vrednosti, ali da se kvalitet vazduha ocenjuje na godišnjem nivou, tako da se ne može reći da je vazduh u Srbiji zagađen kao u Pekingu.
Na zagađenost vazduha utiče i geografski položaj pojedinih mesta, kao što su Kosjerić i Užice, koji se nalaze u kotlinama.
Radović ističe da se radi na smanjenju aerozagađenja i dodaje da to nije proces koji se može uraditi preko noći, već je neophodno preduzetii sistemske mere.
Prema njegovim rečima, Bor bi bio najkritičniji, ali investicijom od 200 miliona evra u novu topionicu, on se više ne nalazi na listi zagađenih gradova. Takođe, EPS sprovodi projekte od nekoliko stotina miliona evra koji se tiču smanjenja aerozagađenja.
On je dodao i da će Ministarstvo energetike naredne godine početi rad na energetskoj efikasnosti, jer objekti u zemlji troše više energije i samim tim prouzrokuju više aerozagađenja, a prva preporuka UN je da se smanji zavisnost od fosilnih goriva. Aerozagađenje je globalni problem – devet od deset ljudi na Zemlji ima problem sa zagađenim vazduhom, preneo je Radović procene Svetske zdravstvene organizacije.
Prema njegovim rečima, kvalitet vazduha u Srbiji je sličan kao u zemljama u regionu – bolji od BiH, a lošiji od Mađarske.
Najčistiji vazduh udišu građani u Skandinaviji, gde se ulaže mnogo više novca u zaštitu životne sredine.