Evo kako mladi vide roditeljstvo: Dete treba da bude prioritet

Iako mislimo da ne primećuju ili da se ne sećaju nekih trenutaka iz detinjstva, mladi ipak pamte sve i formiraju mišljenja koja se možda razlikuju od onoga na šta su navikli njihovi roditelji i starije generacije. 

 Foto: ShutterStock

Usuđuju se da preispitaju neke obrasce i da istraže drugačije vaspitne metode. Slagali se sa njima ili ne, svakako treba čuti i ono što oni žele da podele sa nama.

I njihove reči mogu dopreti do nečijeg srca. Iz tog razloga danas sa vama delimo ovaj tekst, koji za roditelje ima par interesantnih pitanja kojima želi da ih podseti da dete treba da bude prioritet.

„U moje vreme to nije bilo ovako“…. „Mene mama/tata nisu ovako tretirali“… „Ja sam morao da kosim, skupljam šljive, kuvam, perem sudove, a još sam i dobijao batine“ … „Ja sam do grada, kada sam hteo da idem, išao peške…šta to njemu/njoj fali da radi isto?“

Verujem da ste često bar čuli, ako ne i izgovorili neku od ovih floskula. Međutim, da li vam je bilo lepo u trenucima kada ste to proživljavali? Da li vas je to formiralo više pozitivno ili negativno? Jeste li zadovoljni kad se sećate tih momenata?

Svako od nas je odrastao u svom vremenu

Nisu iste priče naših prababa, dede, tate i naše mame. I to je normalno. Nekada se jednostavno živelo drugačije, teže, nije bilo uslova za isti život kao danas. Nije bilo tehničkih stvari – alata, automobila, novca, posla, tehnologije.

Nije bilo lako biti obrazovan i edukovan, istražiti oblasti koje te interesuju, istražiti život. To opravdava vaspitne metode koje su koristili naši stari. Nisu znali da ne treba tako i nisu imali gde da vide i nauče da ne treba tako.

 Foto: ShutterStock

Vaspitne metode su se (kao i danas!) prenosile sa kolena na koleno i otuda isti generacijski odgoj zasnovan na tome da dete treba da se osamostaljuje tako što samo pešači, radi, skuplja, a da se nauči tako što bude grđeno, tučeno ili kažnjeno.

Kakva je situacija danas?

Šta vas danas, kada ste „na klik“ od svih mogućih vaspitno-edukativnih materijala sprečava da saznate nešto više i o drugim vaspitnim metodama? Da vika, batine i neke Drakonske kazne nisu način da od deteta postane čovek?

Deca treba da imaju svoje obaveze, i to je potpuno u redu, ali deca treba da imaju sigurnost i detinjstvo i da nauče da je naporan rad kada nema potrebe za istim glupost, a ne trud.

 Foto: ShutterStock

Da, normalno je da danas oni ne pešače od tačke A do tačke B nekoliko sati kroz brda i doline, sve se promenilo, postoje razna prevozna sredstva, a postojite i vi koji ćete to da im olakšate. Isto tako je normalno da vam, kad ste se dogovorili, usisaju, počiste prašinu ili nešto slično.

Sve što je previše je loše – u pitanju je balans

Razumljivo je da dete želite da naučite da bude odgovorno i ispunjava svoje obaveze. Da nauči šta znači da sam nešto „zaradi“ ili zasluži svojim trudom. Negde su deci „plaćali“ simboličnim džeparcem za simbolične posliće kako bi razumeli princip zarade novca.

 Foto: ShutterStock

Ali, ako vaše dete u kasnijem dobu zameni taj vaš džeparac tako što pronađe honorarni posao, recimo online predavača nekog jezika i da radije bira to nego neke obaveze koje ste mu vi zadali, znači da ste uspeli da ga naučite da se osamostali.

Dete treba da bude prioritet u odnosu na sve, i poslove, i obaveze jer od njega pravite čoveka, koji će nekome da bude potreban. Biće nečiji brat, sestra, tetka, teča, ujak, ujna.

Ono što će najviše da vas pogodi je to da će biti majka ili otac i to vaših unučića pa će tada da vas boli kako će se ponašati prema njima, a to ste ga vi naučili – jer nije u redu da vaše unuče trpi. Zašto onda dozvoljavate da vaše dete bilo šta trpi što ne mora iako postoje mnogi drugi načini da ga naučite tu lekciju koju želite?