Oboren mit kako nastaju ideje

Proces nastajanja ideje je najčešće dugotrajan. Tokom vremena mi saznajemo stvari, povezujemo, zaključujemo, dobijamo iskre ideja ili manje ideje koje same po sebi ne znače mnogo. 

 Foto: Shutterstock

Taj period inkubacije može da traje danima, mesecima, godinama pa i decenijama, pre nego što na svet dođe nova ideja, koja nosi težinu i značaj, koja se zatim angažovanjem, kroz kreativni proces, pretvara u inovaciju.

Stiven Džonson, autor knjige "Odakle dolaze dobre ideje: Prirodna istorija inovacije", istraživao je nastanak ideja i inovacija. On se fokusirao na prostorno okruženje ili ambijent u kome se ideje rađaju.

Suprotno popularnom mišljenju da ideje nastaju u izolaciji, on je našao da ideje cvetaju u bogatoj ljudskoj interakciji. Džonson je iskristalisao termin spori nagoveštaj – slutnja ideje u našem umu. Ponekad se dešava da se u umu jednog čoveka nalazi samo deo ideje, ili metaforički, deo slagalice, dok su ostali delovi kod nekog drugog čoveka/ljudi.

Da bi se rodila ideja, ti delovi se moraju spojiti. Ideja nije jedinstven fenomen. Ona predstavlja mrežu i to, u fizičkom smislu, mrežu neurona. Da bi došlo do uvida, mora se formirati novi obrazac konfiguracije neurona.

Džonson smatra da će se ideje brže formirati ukoliko ljudi neprestano razmenjuju svoje nagoveštaje u procesu komunikacije, i to će ubrzati progres.