Jednostavan način da se zauvek rešite loših navika!

Svi mi imamo neke navike kojih bismo voleli da se rešimo - od grickanja noktiju, preko ponoćnih poseta frižideru, pa sve do pušenja. I svi mi znamo da je užasno teško rešiti se tih navika. Ali, jeste li se nekad zapitali zašto je to tako?

Možda ste mislili da se vaš dan sastoji od ogromnog niza stvari koje radite namerno, svesno, zato što tako želite.

Međutim, razna istraživanja su pokazala da i to 45 odsto našeg svakodnevnog ponašanja nema veze sa svesnim odlukama, već su u pitanju stvari koje radimo svakodnevno, u isto vreme i na istom mestu.

Drugim rečima, to su vaše navike. A za navike je zadužen isti deo mozga koji je zadužen i za disanje i gutanje - bazna ganglija i naučnici kažu da navike stvaramo zato što je naš mozak, u suštini, jako lenj i uvek se trudi da uštedi energiju tako što stvara "automatska ponašanja" oko kojih uopšte ne mora da se trudi.

Tu spadaju aktivnosti koje ponavljate svakodnevno i više o njima ne morate ni da razmišljate, kao što je pranje zuba ili parkiranje u garaži - stvari koje je nekad bilo teško naučiti, ali su sada stvar navike.

Neke navike su super, a drugih bismo rado voleli da se otarasimo. Kako bismo to uradili, moramo da znamo kako navike funkcionišu.

Svaka navika se sastoji od tri koraka: signal, rutina i nagrada. Signal je neki prizor, događaj ili doba dana koje vas automatski podstiče da radite ono što uvek radite na tom mestu ili u to vreme. Za pušače, kafa je klasičan signal.

Za ljude koji grickaju nokte, to će biti bilo koja stresna situacija ili stanje dosade. Kad uočite signal, sledi sledeći korak - rutina. Radite ono na šta ste navikli i mozak je tokom rutine totalno neaktivan jer je to automatsko ponašanje.

Na kraju stiže nagrada - dim cigarete i onaj osećaj koji to nosi sa sobom ili predivan ukus čokolade u pola dva ujutro. Stvar sa navikama je u tome što nagrada ne mora čak da bude ni dobra! Jedno istraživanje je pokazalo da ljudi koji imaju naviku da u bioskopu jedu kokice jedu istu količinu ove grickalice bez obzira na to da li su sveže ili bajate.

Dakle, nije fora u ukusu, neko prosto u navici da nešto grickate i činjenici da vaš mozak to doživljava kao nagradu.

U čitavoj priči je potpuno nebitno to što vi znate da je neka navika loša za vas - baš kao što je nebitno što znate da bi sticanje neke nove navike bilo dobro. To jednostavno nije dovoljno da promenite naviku.

Ali, šta jeste?

Čarls Duhig, autor knjige "Moć navike", kao primer daje kupovinu kolača svakog dana na poslu u 3:15. To je navika, signal je 3:15, rutina kupovanje kolača a nagrada je, zapravo, mnogo kompleksnija od samog ukusa kolača.

Kolač je, u suštini, kombinacija više nagrada - lišava vas gladi, daje vam energiju, udovoljava želju za slatkim, daje razlog za pauzu od posla i stvara idealnu priliku za trač-partiju sa kolegama.

Drugim rečima, jedan kolač sa sobom donosi brdo nagrada koje naša podsvest tako doživljava iako mi možda mislimo da je u pitanju samo lep ukus kolača.

Duhig je želeo da se liši te navike i nakon nekoliko pokušaja je shvatio da je ono što ga zaista ispunjava u toj navici je razgovor sa ljudima, tračarenje i ćaskanje koje inače ide uz kolač. Zato je rešio da, umesto kupovine kolača, svakog dana oko 3:15 ustane i pronađe nekoga za ćaskane u trajanju od oko 10 minuta.

Signal mu je bio isti, nagrada je suštinski ostala ista (jer, sećate se, sve vreme je zapravo uživao u razgovoru i odmoru) i na taj način je uspeo da promeni rutinu - umesto kupovine kolača, sada je jednostavno pričao sa ljudima.

Ukratko, zamenio je jednu naviku drugom koja donosi istu nagradu, a nije štetna. Ovo je taktika koja može da se primeni na gotovo svim navikama, ako ste spremni da eksperimentišete i skapirate šta vam zapravo neka navika donosi.

Ono što je jako važno da zapamtite jeste da navika ne može tek tako da se izbaci - već uvek mora da se zameni drugom, zdravijom i boljom navikom. Zato pronađite onu naviku koja vam donosi istu ili jako sličnu nagradu kao loša navika - i budite uporni.