Evo kako su simboli Beograda dobili imena

Da li ste se ikada pitali kako su simboli Beograda dobili imena? Postoje one ulice, trgovi, kuće, zgrade, pa čak i ljudi, kojima znamo imena, identifikujemo ih sa tim imenima, ali nikako se ne zapitamo šta zapravo stoji iza svih tih imena.

Foto: Shutterstock

Zanimljivosti dolaze upravo odatle, jer su mnogi ljudi, pojave i mesta dobila imena po nekim značajnim događajima, drugim ljudima, fizičkim svojstvima i slično.

Upravo zbog toga govorimo o tome kako su beogradske znamenitosti dobile imena, a na nekim od njih možda stanujete ili planirate da stanujete. Stanove na Slaviji baš možda meračite, ali nikako da se odlučite da saznate kako je to mesto dobilo ime. Kao ni mnoga druga u Beogradu.

Mnogi koji dođu u Beograd, obavezno obiđu Kalemegdan. Kako park, tako i čitava tvrđava, podrazumevaju puno strpljenje za obilazak. Ipak, retko ko se zapita šta znači Kalemegdan.

“Kale” je zapravo tursko ime za tvrđavu odnosno citadelu. Megdan odnosno mejdan podrazumeva prostrano polje, prazan prostor, ali i mesto gde se vode dvoboji. Kada je Beograd pao u osmanske ruke 1459. godine, mnoga naselja nazvana su turskim imenima.

Dorćol, Karaburma, Bulbuder, Savamala – samo su neka od imena koja imaju etimologiju u turskim i arapskim rečima.

Foto: Shutterstock

Trg Slavija

Trg Slavija je jedan od najpoznatijih trgova u Beogradu, ali i jedan od najvećih saobraćajnih čvorova u gradu. Zanimljivo je da je Slavija više puta menjala ime, a da su joj ovakav oblik, sa kružnim tokom i trgom, dali nacisti.

Posle Drugog svetskog rata, trg se zvao po imenu poznatog socijaliste Dimitrija Tucovića. Tu je ovaj političar i bio sahranjen, sve dok na Slaviji nije nikla muzička fontana.

Bilo kako bilo, ime Slavije izvesno potiče od reči “Slav” koja se odnosi na Slovene.

Foto: Shutterstock

Terazije

Iako znamo da se terazije odnose na vagu, odnosno vaganje, ime ovog trga i ulice u Beogradu ne potiče od vaganja.

Naime, na ovom mestu je i nekada bila česma, a Milan Milićević zabeležio da je ulazeći u Beograd nekada mogao da se vidi zidani vodovod. Turci su te kule nazivali terazijama za vodu, a ovaj trg je upravo tako i dobio ime koje će nositi u narednim vekovima.

Foto: Shutterstock

Jevremovac

Mnogi u Beogradu znaju za botaničku baštu, a oni koji u prestonicu Srbije dolaze da se sretnu sa biljem i izuzetnim retkim vrstama, često dolaze do Jevremovca, ne znajući zašto se ta bašta baš tako zove.

Za nastanak ove botaničke bašte zadužen je bio Josif Pančić. Međutim, može se reći da je kralj Milan Obrenović 1889. doprineo izuzetno bašti koju danas poznajemo. U pitanju je 1889. godina u kojoj je ovaj Obrenović poklonio imanje Velikoj školi. Bilo je to imanje koje je nasledio od Gospodara Jevrema. On je ovo imanje poklonio za potrebe podizanja Botaničke bašte.

Jedini uslov bio je da se bašta zove upravo po dedi. Tako je nastao Jevremovac.

 
 
 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Avanture po Srbiji-Cvetić (@avantureposrbijicvetic) дана

Trošarina, Palilula i Čubura

Česta su u velikim gradovima imena naselja i Trošarina i Palilula. Tako oba ova imena nalazimo recimo i u Beogradu i u Nišu. Zanimljivo je da se Trošarina zaista odnosi na plaćanje trošarine, odnosno troškova ulaza u naseljeno mesto ili grad.

Iako ni u Nišu, a ni u Beogradu danas ulazi u grad nisu na tom mestu, imena su ostala. Palilula je po mišljenjima nekih vezana za paljenje lule, odnosno nedozvoljavanje paljena duvana.

Duvan je nekada mogao da napravi štetu zbog buradi sa barutom, pa se na određenim mestima zabranjivalo bilo kakvo paljenje vatre. Otuda i naziv koji je postao naziv za čitavo naselje.

Čubura je kao i terazije imala veze sa vodom, pa se tu mislilo na veliko bure u kom se držala voda. Ovo naselje vodi poreklo od romske reči.

Pročitaj još