Zašto (još uvek) lažemo roditelje

Svi lažemo i to je jedina istina u vezi sa lažima, ali situacije i načini na koje to radimo su raznovsni. Pitali smo Beograđane kada lažu svoje roditelje, piše Noizz.

 Foto: Shutterstock

Očekivano je da u srednjoj školi slažete roditelje kako je čitavo odeljenje dobilo jedinice, iako je istina da ste vi jedini i oni to odlično znaju. Međutim, da li postoje godine u kojima prestajemo da lažemo? Kako se način i stvari o kojima lažemo menjaju dok starimo? Da li nam zrelost i iskustvo donose više iskrenosti?

Ovo su ispovesti Beograđana kada, kako i zašto lažu roditelje.

Luka Racić (14) : Laži mi nisu potrebne

Generalno ne lažem roditelje niti bih voleo da to radim, jer bi mi onda to prešlo u naviku. Za sitnice je možda ok slagati, ali nikako za krupnije stvari.

Mene roditelji nikada nisu kažnjavali, tako da nisam imao potrebe da nešto krijem od njih. Kad napravim neku glupost, sam za to snosim posledice i naučim lekciju. Mislim da je laganje beznadežan put, koji vodi u ćorsokak i to mi ne treba.

Lidija Vulićević (20): Ubeđena sam da znaju kad slažem

Dok sam bila u srednjoj školi, to su bile one klasične laži da je pola odeljenja dobilo jedinice, a zapravo sam samo ja dobila. Kada me mrzi nešto da uradim, onda im kažem da sam na to zaboravila i često ih slažem kako me je neko dopratio uveče do kuće, iako se vratim sama.

Uglavnom su to te bele laži i ja sam ubeđena da me oni uvek provale, ali samo klimnu glavom i puste me. Verovatno kada bih slagala nešto veće, onda bismo seli i razgovarali.

Zorica Janković (23): Ne želim da misle da nisam dovoljno jaka

Kada mi se dese neke loše stvari onda ih prećutim, jer ne želim da se oni osete loše zbog toga ili da misle da nisam dovoljno jaka da izdržim to. Mislim da s nekim stvarima treba sama da se izborim i onda prećutim, a kada me pitaju da li je sve u redu, slažem kako mi nije ništa i iskuliram.

Za ozbiljnije stvari naravno pričam s njima kako bi dobila savet, a što sam starija sve su ređe situacije u kojima odlučim da prećutim ili slažem.

Lana Vićovac (26): Ne želim da ih razočaram

Uglavnom im kažem sve što se dešava. Lažem kada ne želim da ih zaročaram ili kada želim da ih poštedim nečega. Kada me pitaju da li imam vremena da odradim nešto, ja kažem da imam, iako sam u gužvi.

Neke stvari sam znala da prećutim kako bih zaštitila sebe, ali nikada nisam lagala u tim slučajevima. Ne lažem roditelje češće nego bilo koju drugu osobu i to je stvar trenutne odluke, a ne dugoročnog razmišljanja i taktike.

Hristina (30): Lažem ih da bi lakše podneli istinu

Kada sam bila mlađa znale su to da budu i neke krupnije stvari. Danas je to nešto banalno, poput toga da ih slažem koliko sam platila neku stvar. To radim kako se ne bi nervirali.

Postoje i situacije koje prevazilaze njihov način shvatanja i razmiljanja, pa u tim situacijama prećutim ili izmenim istinu, jer znam da ne mogu da mi daju pravi savet. Svesna sam toga da se ponekad prave ludi, iako su me provalili, ali to sigurno ne bi radili kada su neke ozbiljne stvari u pitanju.

Ružica Radović (57): Što sam imala više problema, više sam ih lagala

Mama me je učila da budem iskrena, ali što sam imala više problema u životu, više sam je lagala. Pogotovo kada sam i ja postala majka, onda sam shvatila da je korisno za obe da slažem kada imam neku muku.

Naravno, ona to kao prava majka oseti, ali ja smatram da je tako štitim i zato nemam grižu savesti. Pošto sam je s 20 godina prevazišla, jer je ona ceo život provela u kući kao domaćica, češće sam ja nju savetovala nego ona mene.