Evo zašto vam se ne sviđa vaš glas kada ga snimite

Znate za onaj osećaj kada čujete svoj glas na video snimku ili glasovnoj poruci i ne možete da poverujete da tako zvučite? Postoji razlog zašto ne možemo da čujemo sebe onako kako nas drugi čuju.

 Foto: Shutterstock

Još od prvog snimljenog glasa 1860. godine ljudi imaju mogućnost da čuju sami sebe onako kako ih drugi čuju, i često su užasnuti kada čuju svoj glas.

Promukao, kreštav, piskutav – izuzetno smo kritični kad iz nove perspektive čujemo zvuk za koji smo mislili da ga dobro poznajemo.

Razlog zbog kog gotovo i da ne možemo da prepoznamo svoj glas kada ga čujemo sa snimka je taj što mi i okolina ne čujemo na isti način. S obzirom na to da okolina nas čuje spolja, a nama naš glas dolazi iznutra, doživljaj zvuka je drugačiji.

Zbog zvučnih talasa koje proizvodi naš govorni aparat vibriraju bubne opne, unutrašnje uho, glasne žice i disajni putevi. S obzirom na to da je telo bolji provodnik niskih tonova nego vazduh – nama naš glas zvuči dublje nego što se on čini drugima koji nas slušaju.

Slušanje vlastitog glasa na snimku je drugačije a razlog tome je što snimak ne prate vibracije koje postoje dok slušamo sami sebe kad pričamo uživo.

Takođe, ni drugi nas ne čuju uživo identično kao na snimku, a upravo vibracije prave razliku.

Kada čujemo svoj glas na snimku najčešće ćemo se prvo iznenaditi jer ga nećemo prepoznati, a samim tim što nam se čini stranim – ne osećamo prisnost, a iz prisnosti se stvara dopadanje.

Ista stvar je i sa odrazom u ogledalu. Naime, na slikama i snimcima nikada ne izgledamo dobro kao kada se gledamo u ogledalu. Stvar je u tome što ćemo se više puta pogledati u ogledalu i stvorićemo prisnost sa onim što vidimo.