Gotovo trećina testiranih proizvoda od plastike u Srbiji sadrži ftalat u velikoj količini koji spada u veoma štetne materije.
Foto: Shutterstock
Njihovo prisustvo u koncentraciji većoj od 0,1 odsto Evropska unija zabranila je u julu ove godine, a taj propis u našoj zemlji važi već 10 godina i odnosi se na igračke i proizvode za negu dece.
Međutim, vrednosti ftalata koje prelaze ovu dozvoljenu granicu, organizacije "Alternativa za bezbedne hemikalije" iz Srbije i "Arnika" iz Češke, pronašle su kod nas u 10 od 36 analizirana predmeta.
Oni navode da su veće količine te supstance pronašli u školskim torbama, torbici za devojčice, dečjoj ženskoj kabanici, papučama za decu, veštačkoj koži, patosnicama za automobile, kao i tri predmeta od polivinil holrida - ciradi, ženskom neseseru za kozmetiku i samolepljivoj foliji.
Proizvodi, kako navode, potiču od domaćih i evropskih proizvođača, a prodaju se u radnjama poznatih trgovaca.
Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije kaže, za "Novosti", da ima nesavesnih pojedinaca koji krše ove propise, da će svi biti prijavljeni inspekciji, a da se aktivno radi na tome da se u potpunosti eliminiše upotreba štetne supstance koji se dodaje PVC proizvodima kako bi bili manje lomljivi.
- Ove godine je uvezeno 198 tona ove štetne supstance za proizvodnju, a 2016. godine oko 5.000 tona - navodi Stevanović. - Proizvođači prelaze na bezbednije alternativne materijale. Sada je veoma važno da mi ne postanemo deponija ftalata koji se izbacuju sa tržišta EU, odnosno da ih naši uvoznici ne plasiraju u Srbiji. To moraju da kontrolišu nadležni organi i inspekcija.
U julu su u EU stupile na snagu dodatne zabrane ftalata, a PKS je putem Udruženja hemijske industrije Evrope aktivno učestovovala u donošenju tog propisa, objašnjava Stevanović:
- Ministarstvo zaštite životne sredine planira da te norme iz Uredbe EU ugradi u Pravilnik o ograničenjima i zabranama korišćenja hemikalija kroz izmene i dopune koje bi trebalo da se donesu na jesen 2021. godine.
Biće, kako ističe, navedeno u kom roku su proizvođači u obavezi da izbace iz upotrebe ftalate. On dodaje da će privreda imati mogućnost da aktivno učestvuje u definisanju tranzicionog perioda za stupanje na snagu zabrana, kako bi eventualni troškovi bili minimalni.
- Ukazivanjem na postojanje štetnih ftalata u proizvodima za svakodnevnu upotrebu i pritiskom potrošača na trgovce i proizvođače da daju ovu informaciju, kompanije će se motivisati da ih zamene bezbednijim alternativama - smatra Karolina Brabcova, iz češke organizacije "Arnika".