Godinu dana (iz)vanrednog stanja – Kako je korona promenila naše živote?

Godinu dana kako živimo u izmenjenoj stvarnosti koja se više ni ne može nazvati novom.

 Foto: ShutterStock

Privikli smo se, neki lakše, neki teže, jedni milom, drugi silom. Nije da nije bilo izazovno i svako ko kaže da mu je u ovih godinu dana sve išlo glatko, da se nije plašio i strepeo, da se nije osećao izgubljeno i kao da gubi tlo pod nogama, verovatno nije potpuno iskren. 

Kako svako vidi svet iz jednog, svog ugla hteli smo da saznamo kako se naši sugrađani osećaju posle godinu dana od početka pandemije, kako gledaju na nju i koliko su im se životi promenili.

Na planini je najbolje

- Promenilo se to što smo se odselili na Divčibare. Kada je u martu prošle godine proglašeno vanredno stanje “pobegli” smo u vikendicu, koju inače koristimo samo leti, ali kako smo videli da će situacija potrajati, odlučili smo da se potpuno preselimo tamo.

To je možda najbolji potez koji smo mogli da napravimo. Oboje se bavimo digitalnim tehnologijama, pa je sve što nam je potrebno za rad internet i računar. Na planini je sve bolje i mirnije, korona nas sada uopšte ne pogađa. Redovno nam dolazi društvo, uživamo u prirodi, a razmišljamo i da počnemo da sadimo voće i povrće. 

Marko (35) i Una (29), Beograd

Novi posao

- Promenio sam posao. Radio sam kao kuvar u jednom restoranu, ali kako je promet opadao shvatio sam da ću ubrzo ostati bez posla. Brže, bolje sam se bacio na traženje novog posla i sada sam u jednoj marketing agenciji, pravim reklamne kampanje i učim stvari koje nikad nisam ni pretpostavljao da će mi trebati. Zanimljivo je, ali kuvanje je moja najveća ljubav, njemu ću se sigurno vratiti.

Uroš, 30, Beograd

 Foto: ShutterStock

Pozitivne promene

- Ne znam kako je drugima, ali meni korona uopšte nije poremetila planove. Štaviše, toliko mi se lepih stvari izdešavalo da uopšte nisam osetio da sam toliko pogođen celom situacijom. Počeo sam da živim sa devojkom, našao dobro plaćen posao u sred globalne krize, za koji još nemam ni radno vreme. Moram da istaknem da mi rad od kuće veoma prija pošto sam jako lenj i ne bih podneo da moram svaki dan da idem u kancelariju. 

Filip (28), Novi Sad

Razdvojenost nas je spojila

- Muž i ja živimo sami, deca su se odselila, imaju svoje porodice. Korona mi je oduzela moje unučiće kojih sam se jako uželela ove godine, jer su slabo dolazili. Ipak, zahvalna sam jer smo svi zdravi, to je najvažnije. Možda nam je korona trebala da shvatimo koliko smo važni jedni drugima, a ta razdvojenost samo nas je učinila još bližim.

Rada (55), Beograd

 Foto: ShutterStock

Mama je više kod kuće

- Obožavam školu od kuće! Sestre i ja uradimo domaći i ostane nam puno vremena da se igramo napolju i vozimo rolere. Mama je češće kod kuće i redovno uveče organizujemo gledanje crtaća uz kokice, pravimo kolače, palačinke. Ne kažem da mi ne nedostaju drugari iz škole, odlazak na rekreativnu i časovi baleta, ali ne žalim se previše. Može i ovako, samo ne zauvek. 

Iva (10), Kragujevac

Nova interesovanja

- Bilo mi je jako izazovno. Više ne znam da li mi je bilo teže u početku, kada je sve bilo novo ili sada kada već ovoliko dugo traje i ne nazire se kraj. Ipak, kada pogledam unazad, shvatam da sam dosta stvari promenila kod sebe. Zainteresovala sam se za jogu i počela zdravije da se hranim. Često se pridružim planinarskim akcijama i dosta vremena provodim u prirodi. Ne mogu da kažem da mi korona nije donela i dobre stvari. 

 Jelena (35), Novi Sad

 Foto: ShutterStock

Tolerantniji smo 

- Ako me pitate šta je to pozitivno što nam je korona donela, rekao bih da mi se čini da smo postali malo obazriviji, ljubazniji jedni prema drugima. Kada postoji situacija koja nas sve jednako pogađa nestanu podele i razlike, jer smo svi u ovome zajedno. Mislim da u ovakvim situacijama kada sve postane tiho i tmurno ljudi dobiju osećaj jedni za druge, više se razumeju i tolerantniji su. 

Igor (43), Šabac

Kao i uvek, sve je stvar perspektive. Možemo da izaberemo da se fokusiramo na sve nedostatke i restrikcije pod kojima trenutno živimo, a možemo i da razmišljamo kako da na najbolji način iskoristimo ovu situaciju i šta iz nje možemo da naučimo. Da li je čaša polu prazna ili polu puna zavisi uvek od nas.