Kako se najbolje zaštititi od grmljavine

Statistika govori da tokom godine od udara groma strada 10 osoba. Najviše grmljavine ima tokom maja, juna, jula i avgusta - od pet do 10 dana, dok grmljavina u Srbiji tokom januara nije bilo više od jedne decenije. Šta onda raditi u ovom periodu kako bismo se zaštitili?

Foto: Pixabay

Odgovor na ovo pitanje daje prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.

Od udara groma jednoj porodici kod Jagodine potpuno je izgorela kuća, dok je jednom seljaku u Valjevu stradalo devet ovaca, a dr. Vladimir Đurđević ističe da je najvažnije skloniti se sa otvorenog prostora.

Najbolje je ući u neki zidani objekat. Ako vam kuća ili neka zgrada nije u blizini, dobro je ostati u zatvorenom automobilu.

Foto: Shutterstock

Poluotvoreni prostori, poput nadstrešnica ili autobuskih stanica nisu dobar zaklon od groma. Ne treba stajati pored električnih stubova ni visokog drveća. Ako baš nemate gde da se sklonite - čučnite!

"Najbolje je pratiti vremensku prognozu i ako je za popodne najavljeno neko nevreme, grmljavinske nepogode, u tom slučaju ne treba planirati aktivnosti koje možemo da odložimo, tako da možemo da budeme sigurni, odnosno blizu nekog zatvorenog objekta ili kuće u kojoj možemo da se sakrijemo", objašnjava profesor Đurđević.

Suprotno raširenom verovanju, sasvim je bezbedno koristiti mobilni telefon dok grmi. Naravno, ako ste u zatvorenom prostoru. Međutim, trebalo bi da se klonite fiksnih telefona!

Foto: Instagram

"U slučaju udara groma, ta energija može da prođe kroz vodove i stigne do slušalice. Tako da, ako ste u kući, slobodno koristite mobilni telefon u toku oluje. Nije dobro puniti mobilni telefon jer uređaj može biti oštećen", napominje profesor Đurđević.

Gumena obuća se preporučuje naročito onima koji rade na otvorenom, u polju na primer, jer ona predstavlja neki vid izolacije. Tako da, ukoliko se i "desi nešto strašno", kako kaže dr Đurđević, posledice će biti manje.

Narodne umotvorine koje se odnose na grmljavinu nisu naučno potkrepljene.

Foto: Shutterstock

"Priča da grom ne može da udari dva puta na isto mesto nije tačna, kao ni priča da grom neće u koprive. Dešavalo se da u roku od dvadesetak sekundi grom nekoliko puta udari u isto mesto", napominje profesor Đurđević.

Važno je imati na umu da na otvorenom nema apsolutno zaštićenog mesta. Čak i kada se nalazite u okruženju visokih objekta, može da se desi da grom udari u mesto koje nije najviša tačka.