“Kolariću paniću”, “kamen, papir, makaze”, “šuge”, ledeni čika”, “par-nepar”, “leti, leti…” su igre našeg detinjstva, koje smo igrali odavno. Igraju, ruku na srce i neki novi klinci.
Foto:Shutterstock
A ovim igrama i pesmicama koje smo izgovarali uz njih treba dodati “i okolo salata”. Bar je tako većina izgovara. Ali, pogrešno.
Mnogi su ostali u čudu kada se “otkrilo” da se u ovoj pesmi uopšte ne pominje salata. Peva se, zapravo “i u kolo se hvata”. Probajte, videćete da ima više smisla.
“I u kolo se hvata, i u kolo se hvata i u kolo se hvata i naveliki zbor. Ja dajem ruku tebi, ti daješ ruku meni i ja se tebi klanjam i tebi pripadam” pevaju deca dok stoje u krugu držeći se za ruke. Priznaćete da ima više smisla nego “i okolo salata”.
A otkud uopšte ta zabuna i kako uopšte dođe do pogrešnog izgovaranja reči, koje postanu opšteprihvaćene? I za to ima objašnjenje i zvaničan naziv – Mondegreen. To označava reč ili frazu koja se pogrešno čula, ima smisla u vašoj glavi, a u stvari je potpuno netačna.
Kako prenosi “diz que diz” pisanje “Newyorker”-a, sve datira iz novembra 1954. kada je Silvija Rajt, američka spisateljica, objavila tekst u časopisu Harper’s, gde je priznala da je u detinjstvu, dok joj je majka čitala delove iz “Reliques of Ancient English Poetry”, knjigu narodnih pesama i balada iz 1765, pogrešno razumela stih.
Ona je, naime, čula: “Ye Highlands and ye Lowlands / Oh, where hae ye been? / They hae slain the Earl Amurray, / And Lady Mondegreen.” (Oj brda visoka i silne ravnice / O gde bejaste / Ubiše Erla Amuraja / I Lejdi Mondegrin). U pesmi, međutim, niko nije ubijen, već su Erla “laid him on the green” (položili ga na zelenu travu).
Silvija je za takve reči pesama koje slušaocima bolje zvuče odlučila da smisli poseban naziv – mondegreens.
Objašnjenja su brojna: ne čujemo nešto ispravno usled buke, pogrešno tumačenje zbog drugačijeg akcenta, oronim (oronym) što predstavlja nizove reči u kojima zvuci logično mogu da budu podeljeni na više načina, takozvani MekGurk efekat, koji objašnjava da ljudi mogu da čuju jedan suglasnik dok se drugi sličan izgovara.
Foto:Shutterstock
Nije, međutim, pogrešan izgovor ove dečje pesme jedini kuriozitet sa kojim se susreću današnji odrasli. Tu je i priča kako je nastala čuvena igra “ringe, ringe, raja, doš’o čika Paja…”.
Iako se, zapravo, ne zna kako je nastala, prema jednom od tumačenja odnosila se na kugu, bolest koja je sejala smrt, te stihovi govore o njenim simptomima.
Naše “ringe, ringe, raja” u originalu glasi “ring-a-ring o’ roses” što označava “crveni prsten” ili “prsten od ruža” kao prve simptome kuge, crvene krugove na koži.
“Ring-a-ring o’ roses, A pocket full of posies, A-tishoo! A-tishoo! We all fall down”
U bukvalnom prevodu: “prsten od ruža, pun džep buketića, a-pćiha, svi padamo…”
Dok je crveni prsten – simptom bolesti, buket lekovitog bilja u džepu je simbol zaštite, kijanje kao simptom bolesti i “pad” na kraju kao posledica svega.
Igra se tako što deca stoje u krugu, držeći se za ruke. Nakon što otpevaju pesmu, svi čučnu. Ko poslednji čučne izdavaja se i staje u centar kruga.
Da li je opaka bolest zaista bila inspiracija za ovu pesmu i igru ostaće nepoznanica, ali je stekla veliku popularnost širom sveta i prihvaćena je i prilagođena kao dečija igra u svim kulturama. Kako je kod nas od “prstena do ruža” postala ringe, ringe, raja ostaje nam na maštu.