Od Svetog Ilije sunce sve milije: Slavimo Svetog Iliju a ovo ne smete nikako da uradite na današnji dan

Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Iliju – Ilindan. Ovaj praznik je duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji, za njega se vezuju mnoge legende i običaji.

Photo: shutterstock

Zašto je Sveti Ilija Gromovnik, u kakvoj je vezi sa svetiteljkom Ognjenom Marijom i šta se, prema verovanjima, nikako ne treba raditi na ovaj praznik, pitali smo prof. dr Vesnu Marjanović, etnologa/antropologa.

Sveti Ilija rodom je iz grada Tesvita, zbog čega je prozvan Tesvićanin. Mladost je proveo u molitvi, povlačeći se često u pustinju.

Photo: shutterstock

Suprotstavio se tadašnjem caru Ahavu, koji je napustio veru Mojsijevu i počeo da slavi tuđe bogove, a velikim čudesima Ilija je dokazivao silu i vlast Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šest meseci; spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome; svede kišu s neba molitvom svojom…

Zbog nepravdi koje je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo. Na Tavoru se Sveti Nikola javio zajedno sa Mojsijem Isusu Hristu.

Photo: shutterstock

U narodu je ovaj svetitelj vrlo cenjen, nepoštovanje njegovog praznika generacijama se smatralo nedopustivim jer za to sledi i kazna koju svetitelj šalje. A svaka je u vezi sa vremenskim nepogodama, gromovima, zbog čega je Sveti Ilija nazvan Gromovnik.

– U vreme praznika Svetog Proroka Ilije dokazano je da se događaju značajna atmosferska pražnjenja u mnogim krajevima Srbije, a posebno u južnoj i zapadnoj Srbiji, u okolini Beograda. Iz tog razloga narod je u ne tako davnoj prošlosti pribegavao na svoj način da se zaštiti od nepovoljnog dejstva prirodnih pojava kao što je grad, olujni vetar ili udar groma. U regionima Jadra, Rađevine i Azbukovice, pa i Mačve podizani su tzv. "krstovi od groma" kako bi se zaštitili od grada i udara groma - objašnjava profesorka Marjanović.

- Na praznik Svetog Jeremije ili na Duhove pravljeni su krstići od leskovog pruća i postavljani na ograde i sve privredne zgrade u domaćinstvima kako bi se zaštitili od udara groma i munja. Sve je to bilo vođeno strahom da se ne načini određena šteta na usevima i drugim plodovima teškoga rada (voćnjaci, povrtnjaci). Inače je letnje vreme bilo određeno za privrednu aktivnost i ubiranje plodova rada vođenih zimskim molitvama i raznim obredno-magijskim radnjama nakon zimskog magijsko-religijskog delovanja – objašnjava profesorka.

Photo: shutterstock

Prema rečima naše sagovornice, letnji svetitelji, posebno u vreme kada se proslavljaju, imali su veliki značaj u obrednoj praksi upravo zbog toga što su ljudi bili vođenim strahom za svoje domaćinstvo i za svoje najmilije.

Takvo ponašanje i mišljenje, kao recidiv iz prošlih vremena, često je bilo latentno ali praktikovali su ga najstariji članovi u porodicama.

Kazivači u svojim interpretacijama su gotovo uvek isticali kako oni "lično ne veruju u babske priče, ali komšiji se zapalila slama zbog toga što nije poštovao zabranu rada o prazniku u toku letnjeg vremena" i slično.

Photo: shutterstock

Stoga, može se konstatovati kako su do danas sačuvana predanja i verovanja "šta se valja ili pak šta ne valja" raditi u toku godine, naročito u vreme praznika u toku leta. 

U tom kontekstu i ponašanje pojedinaca i zajednica, naročito u ne tako davnoj prošlosti, bilo je usaglašeno s vremenskim prilikama manifestovanim na određene dane u godini. 

Kada grmi i seva često se to povezivalo sa "čudima" Svetog Ilije, ili pak, u prošlosti i s imaginarnim bićima poput ala i zmajeva o čemu svedoči pored etnografskih zapisa i usmena narodna književnost.

Iako je antičko nasleđe u duhovnoj kulturi na ovom prostoru danas teže dokazati, bez sumnje je i kod Grka, a zatim i kod Rimljana grom je bio glavno simboličko obeležje vrhovnih božanstava (Zevsa, Jupitera).

Photo: shutterstock

Pomoću groma i munje mnogi proroci su predskazivali budućnost, što je donekle sačuvano i u srpskom folkloru naročito u vezi sa predanjima o bogu Perunu.

U narodu se verovalo da, kada grmi i seva na Svetog Iliju, da se on tada provodi i slavi burno svoj rođendan. Zato ga njegove sestre u narodnoj percepciji, Ognjena Marija (Sveta velikomučenica Marina, koja se proslavlja 30. jula) i Blaga Marija (Sveta Marija Magdalena, koja se proslavlja 4. avgusta), na neki način, prema predanju, smiruju da ne divlja po horizontu i puštao gromove i munje.

– Zato, kada Sveti Ilija upita Ognjenu Mariju kada mu je rođendan, dobija odgovor da treba da sačeka koji dan, dok Blaga Marija odgovara kako je zakasnio jer mu je rođendan prošao – objašnjava profesorka legendu koja potiče iz mesta Korenita, Jadar.

Rašireno je i verovanje da udarci groma na Svetog Iliju označavaju njegovu borbu s đavolima prema božijoj zapovesti, pa se u narodu veruje da se prilikom nevremena na dan Svetog Ilije ne valja krstiti jer bi se tada đavo sakrio iza krsta.

U zapadnoj Srbiji bi izlazile starije žene na prag kuće, iznosile sekiru i uzdizale crveno jaje čuvarkuću uz dozivanje utopljenika kako bi se zaštitilo domaćinstvo od udara groma.

– Osim toga u narodu se verovalo, što potvrđuje izreka, da je "od Svetog Ilije sunce sve milije" ili vatra sve milija jer se smanjuju letnje žege, pa su noći sve hladnije - kaže profesorka i dodaje da je u etnografskoj građi zabeleženo da narod pominje kako grad najčešće "tuče" od Svetog Sisoja, 19. jula, pa do Svetog Ilije, 2. avgusta.