Ima zanimljivu istoriju i značenje – kako je nastao izraz „obrati bostan“

Izraz “obrati bostan” je jedan od onih koji su duboko ukorenjeni u srpskom jeziku i često se koriste u svakodnevnom govoru.

Foto: Unsplash

Prvi put zabeležen u Srpskom rečniku Vuka Stefanovića Karadžića, izraz “obrati zelen bostan” nosi sa sobom tajanstvenost i slikovitost. U prvobitnom obliku, uz dodatak “zelen”, sugeriše na radnju koja nije ispravna ili koja će dovesti do neuspeha.

Na nemačkom i latinskom jeziku, ovaj izraz je preveden kao “du wirst nicht gut fahren” (nećeš se dobro provesti) ili “male succedet tibi” (ne piše ti se dobro).

“Obrati bostan” se koristi da opiše situaciju u kojoj neko loše prolazi, propada ili nastrada. Analogija je jasna: baštovan koji prerano bere zeleni bostan neće imati dobar urod. Izraz se često koristi bez dodatka “zelen”, pa se kaže samo “obrati bostan”.

Često se pojavljuje u književnim delima. Milovan Glišić u svom delu kaže: “Pa još ako uhvate da sam ja tome uzrok, onda sam ti obrao bostan.”

Dobrica Ćosić u romanu “Vreme smrti” takođe koristi ovaj izraz, a u romanu “Daleko je sunce” postoji i šira verzija: “Ako ovi zavladaju, obrasmo mi zelen bostan.”

Izraz “obrati bostan” je više od obične poslovice. On nosi sa sobom dublje značenje o posledicama naših postupaka i o tome kako se ponekad suočavamo sa neuspehom.

Bez obzira na to da li je u pitanju stara bakalnica, vinograd ili nešto treće, ovaj izraz nas podseća da pažljivo biramo svoje korake i da se trudimo da ne “oberemo bostan” pre vremena.

Izvor: Magazin Novosti