Prekidi u poslu su ponekad izazvani stalnom zvonjavom telefona, ili ih izazivaju brbljivi šefovi i kolege. Međutim, ponekad problem sa fokusom dolazi i od samih zaposlenih, koji imaju manjak koncentracije za konkretan zadatak, jer im stalno nešto odvlači pažnju.
Foto:Shutterstock
To dalje dovodi do sporijeg rada, gubljenja koncentracije, nervoze i grešaka.
Ukoliko eliminišete neke male smetnje oko vas, posao ćete obavljati brže i bolje.
– Veliki broj mojih klijenata se žali kako sedi u kancelariji i ima svoj telefon odmah pored sebe -kaže stručnjak za upravljanje vremenom Ana Dirmon Kornik i dodaje:
– Kad im se veb stranica predugo učitava ili imaju nekoliko sekundi bez posla, oni imaju tu naviku da samo posegnu za telefonom i pređu u režim autopilota. To može na kraju da postane blok izgubljenog vremena od 5, 7 ili 10 minuta.
Foto:Shutterstock
Foto:Shutterstock
Jedne sekunde marljivo rešavate zadatak, a sledeće se nađete u onlajn kupovini, pišete listu namirnica, pozivate da rezervišete večeru i zaboravljate sve što je trebalo da radite.
– Imamo tu bezumnu naviku da radimo sve što nam se na tren pojavi u glavi, jer ne želimo to da zaboravimo. Kažemo sebi da će potrajati samo sekund, ali onda jedna stvar vodi drugoj, i na kraju gubimo minute i minute obavljajući nevažne, male zadatke – kaže Kornik.
Ona preporučuje da napravite “listu zlatnih zadataka”, da biste shvatili šta možete da odložite ili radite kasnije.
Terapeut Analiz Kordero je primetila da je žongliranje sa višestrukim zahtevima posla i kuće uobičajeni problem koji troši energiju ljudi, naročito onih koji rade “na daljinu” tokom pandemije.
Zato ona preporučuje rad u intervalima bez ometanja.
Foto:Shutterstock
Često gomilate tabove, sve dok vaš veb pretraživač ne postane pretrpan? Svaka kartica pretraživača može da predstavlja još jedno privlačenje naše pažnje, jer odvlači pažnju sa glavnog zadatka, i podseća nas na to da imate još posla.
Time otpočinje jedan specifičan mikroproces u vama, koji vas požuruje i stvara vam nervozu, i zbog čega možete postati nespretni i praviti greške.
Foto:Shutterstock
Tanja Menon, profesorka menadžmenta na Državnom univerzitetu u Ohaju, rekla je da ljudi koji sebe vide kao stručnjake mogu impulsivno da zarone u rešavanje problema i da donose odluke na osnovu onoga što znaju, što ih sprečava da naprave korak unazad.
Ona savetuje da se prvo proveri da li je problem koji je nastao, uopšte u našoj nadležnosti.
Menon kaže da ljudi koji sebe vide kao stručnjake možda “žele brz odgovor”, ali na taj način sužavaju mogućnosti kako da pristupe problemu.
Pokvareni štampač ili računar ipak nisu deo vašeg svakodnevnog posla, i najbolje to prepustite onima koji su za to zaduženi.
Foto:Shutterstock
Oko 47 odsto zaposlenih je reklo da im je “previše sastanaka” najveća smetnja na radnom mestu.
– Jedna od stvari za koje se zalažem je da lider mora da razmišlja o svom dnevnom rasporedu kao o pitanjima na koja treba odgovoriti – tvrdi poslovni stručnjak Stiven G. Rodželberg.
Kada su sastanci uglavnom vezani za distribuciju informacija, a ne donošenje konkretnih odluka, on predlaže korišćenje drugih oblika komunikacije.