Inspirativne priče koje će nas uveriti da smo veći od naših izazova

Inspirativne priče koje će nas uveriti da smo veći od naših izazova

Novogodišnje odluke možda ne traju, ali priče koje greju naša srca i tek kako ostaju.

 Foto: ShutterStock

Predstavljamo vam inspirativne priče žena koje su se suprotstavile svojim izazovima i iz svojih borbi izašle kao pobednice. Ove neverovatne priče služe da nas podsete da smo uvek jači od problema i teških situacija koje svakog od nas ponekad zadese.

Preživljavanje holokausta

S vremena na vreme do nas dođu priče od kojih se protresemo i naježimo. Eva Erben, koja je preživela holokaust je mnogo više od žrtve holokausta. Ona je nakon 40 godina ćutanja o životu u najnehumanijim i najužasnijim uslovima u ljudskoj istoriji rešila da svoju priču podeli na platformi YourStory.com.

Ono što mi čitamo o gasnim komorama, logoru u Aušvicu i kolonama smrti, Eva je doživela na sopstvenoj koži i ispričala kako bi njena smrt bila neizbežna da se nije pojavio lokalni farmer, koji je pronašao i spasao joj život.

Šušmita Sen – hrabra, lepa i svoja

Mis Univerzum za 1994, Šušmita Sen, kao glumica od 40+ govori o pomeranju standarda lepote, isticanju svesti i samopouzdanja pre uklapanja u nametnute norme, kao i prednostima rada i zasluživanja u odnosu na očekivanje da sve ide glatko.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Sushmita Sen (@sushmitasen47)

Glumica i preduzetnica takođe uspešno plovi u vodama društvenih mreža koje koristi za komunikaciju i podsticanje promena. U jednom od razgovora u kojima je govorila o životnim lekcijama, a u kome se osvrnula i na njen povratak u seriji „Araja“, rekla je: „Želela sam da imam osećaj da je moja publika pregladnela od čekanja. Ne želim da budem previše prisutna na ekranima i da ugušim svoje gledaoce.“

U potrazi za poslom za migrante

Šipra Šarma Butani je poznata po pomoći koju pruža onima kojima je najviše potrebna. To su pre svega zatvorenici, ratne udovice i žene u Avganistanu koje su ugrožene ratom.

Videvši da će COVID-19 pandemija ozbiljno ugroziti živote migranata, bivša profesorka ekonomije prikupila je podatke o 5.5 miliona ljudi koji se zbog pandemije vraćaju svojim domovima i fokusirala se na njihovo radno osposobljavanje. Šipra je osnovala platformu za razvoj veština „Capacita Connect“ i pomogla oko 20.000 migranata u pronalasku posla u različitim oblastima.

Prva superheroina u Indiji u borbi protiv COVID-19

Režiser dokumentarnih filmova i tehnolog Ram Devineni, kreirao je superheroinu Prija Šakti, koja se ovoga puta maskom bori sa novim svetskim problemom – pandemijom COVID-19. U seriji kratkih animiranih filmova i stripova, ova indijska heroina se ne predaje pred natprirodnim silama i ne beži od borbe sa različitim problemima.

 Foto: YourStory.com

Prija je prvi put predstavljena publici 2012. kao žrtva nasilja koja se bavi pitanjima kao što su trgovina belim robljem i silovanje. Ovaj animirani lik takođe nastoji da promeni mnogobrojne patrijarhalne norme koje su nametnute u društvu.

Vožnja ka nezavisnosti

Tokom pet godina rada u startup kompaniji „Ola“, koja pruža usluge taxi prevoza, Mahalakšmi je postala prva žena taxi vozač u ovoj firmi, kao i u indijskom gradu Bengaluru. Ona je svojim vozačkim sposobnostima oduševila putnike i za svoj rad bila ocenjena najvišim ocenama od strane onih koji su se sa njom vozili.

 Foto: YourStory.com

Ovo je veliki uspeh za Mahalakšmi koja je počela čisteći tuđe domove kako bi pomogla svojoj porodici. Kasnije je naučila da vozi i naletela na oglas gde su zapošljavali žene vozače. Ne samo da se žene koje se voze sa njom osećaju mnogo sigurnije, pogotovo tokom noćnih vožnji, već je ovaj posao probudio i želju za putovanjem i otkrivanjem novih mesta u ovoj hrabroj ženi koju je svoj posao doveo na mnoga mesta koja do tada nije posetila. 

Vidija Balan – voleti svoje telo

Vidija Balan je uspela da ostane svoja i ne podlegne veštačkim, nametnutim, standardima lepote i stereotipima koji su prisutni u modernom društvu, što su ujedno i kvaliteti koji je čine pravom zvezdom.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Vidya balan (@vidya_balan__)

Dobitnica "Padma Šri" nagrade i nagrade za najbolju domaću glumicu podelila je javno poteškoće sa kojima se susretala u vezi prihvatanja svog tela, govorila je o tome kako se osećala dobro u svojoj koži dok joj je društvo govorilo da treba da bude drugačija, o slavi i prihvatanju sebe onakvim kakav jesi.

HIV aktivista za primer

Priča Džanabi Gosvami je priča o dobroti i pronalaženju snage da se suoči sa različitošću. Pre 27 godina otkrila je da boluje od HIV-a, a zbog bolesti je takođe izgubila i svog supruga i ćerku. Usled ovakvih životnih okolnosti Džanabi je morala da se bori sa stigmom osobe koja živi sa bolešću.

 Foto: YourStory.com

Motivaciju je pronalazila u svojoj majci i prijateljima i odlučila da postane promena koju želi da vidi u svetu. Ona je prva osoba u Asamu, jednoj od saveznih država Indije, koja je javno progovorila o životu sa HIV-om i koja se danas zalaže za uvođenje seksualnog obrazovanja u škole i bori za obezbeđivanje pristupa lečenju osoba sa HIV-om koje žive u ruralnim delovima Indije. Ova žena postala je predsednica „Udruženja osoba sa HIV-om u Indiji“ i osnovala „Udruženje pozitivnih osoba u Asamu“.

Žene i rad

Dok se komičarka Aditi Mital i režiserka Kristina Mekgilirej u svom podkastu „Woman in labor“ bave pitanjima šta sprečava žene u Indiji da ostvare svoj profesionalni potencijal, portal HerStory se sastao sa ovim duom kako bi otkrio šta ih je podstaklo na ovo istraživanje i do kojih su uvida došle.

Foto: YourStory.com

One su u svojoj emisliji ugostile žene iz različitih sfera poput sportske voditeljke Majanti Langer, političke analitičarke Mahima Kul i ekonomistkinje Anurada Bagvati. U saradnji sa partnerima iz „Američkog centra Nju Delhi“ i organizacije „Wild City“ one organizuju žive pozorišne događaje, koji su tokom pandemije COVID-19 dobili i svoj digitalni oblik, a koji se bave temama kao što su: žene i poslovanje, žene i izgovorena reč, žene i sport i slično.

Dete godine po izboru časopisa „TIME“

Gitanjali Rao, devojčica indijsko-američkog porekla, nedavno se pojavila na naslovnici američkog časopisa „TIME“ kao dete godine.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Gitanjali Rao (@gitanjaliarao)

Ono što zadivljuje je njena ličnost naučnika i inovatora, koju dodatno krasi ljubaznost i potreba i sposobnost da izmami osmehe na tuđim licima. Sve ovo navelo je ovu 15-ogodišnjakinju da na kreativan način pristupi rešavanju mnogobrojnih društvenih problemima kao što su: nasilje na internetu, čista voda za piće i zavisnost od opijata.

Glava gore

Život se naglo preokrenuo kada je Šalini Sarasvati shvatila da boluje od retkog bakterijskog oboljenja i to baš na dan proslave četvrte godišnjice svog braka. Probudivši se iz kome gde je imala bliski susret sa smrću, shvatila je da su joj obe noge amputirane, a narednih godinu i po dana morala je da provede u krevetu.

 Foto: YourStory.com

Međutim, želja da pronađe način da vežba i ostane zdrava i u ovakvom stanju odveli su je na drugi put. Ona je razvila ljubav prema trčanju i postala nacionalna rekorderka u trci na 100 metara. Ova devojka se danas sprema za kvalifikacije za Paraolimpijske igre koje se sledeće godine održavaju u Japanu.

Podsticanje organske proizvodnje u Indiji

Diplomirani stručnjak za poslovne i međunarodne odnose sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji, Šrija Naheta, istraživala je zajedno sa svojom sestrom vlasnicom restorana domaće kuhinje, lokalne farme u Maharaštri, Šimli i Bengaluru (Indija). Radeći na ovom zadatku, prepoznala je potrebu da se ovakvi, sveži, domaći proizvodi učine dostupnim svima i rešila da podrži poljoprivrednike koji proizvode organsku hranu.

 Foto: YourStory.com

Ona 2017. osniva kompaniju „Zama Organics“ sa početnim kapitalom od 10 indijskih rupija. Danas, ova mlada preduzetnica sarađuje sa preko 50.000 farmera širom Indije, kao i zanatlijama i malim preduzetnicima koji proizvode domaće proizvode.

Igra preporuka za mala preduzeća

Preduzetnica Suravi Patnaik priseća se prodaje nakita na festivalu u Indiji tokom srednjoškolskih dana kao jedne od najlepših uspomena iz detinjstva. Zbog toga ne iznenađuje njena odluka da osnuje trgovinsku platformu na Novom Zelandu i u Bubanešvaru (grad u Indiji).

 Foto: YourStory.com

Ova platforma omogućava malim preduzećima da sarađuju sa svojim potrošačima kroz pružanje novčanih podsticaja na osnovu pisanja preporuka, gde se onima koji budu najuspešniji nudi prilika da postanu ambasadori brenda. Ova inovativna tinejdžerka je takođe i član odbora i partner organizacije „One Million 2030“ u kojoj Ujedinjene Nacije nastoje da podrže projekte koji su vođeni od strane mladih.

Dobrota u vreme korona virusa

Pandemija je između ostalog istakla i brojne nejednakosti koje su prisutne u društvu, ali donela i mnogo divnih priča. Jedna od njih je i priča o Ručira Gupti koja je pronašla način da pomogne porodicama seksualnih radnika u Indiji. Njena organizacija „Apne Aap Women Worldwide“ koja pomaže žrtvama trgovine belim robljem  i deci u mnogim delovima Indije pokrenula je program „1MilionMeals“ kako bi pomogla porodicama koje su ostale zatvorene u svojim domovima.

 Foto: YourStory.com

Volonteri na projektu su pripremali kuvane obroke za porodice i delili osnovne namirnice poput ulja, začina, luka i slično. Ova aktivistkinja radila je na podizanju svesti o tome kako je COVID-19 ostavio seksualne radnike na ivici siromaštva i o nedostatku pomoći za rešenje problema od strane vlade.

Magija od taloga kafe

Hima Bindu izrađuje neverovatna slikarska dela različitih motiva i to od taloga od kafe. Pored njenog slikarskog umeća, ono što nadahnjuje je i njena životna priča koja će mnoge inspirisati.

 Foto: YourStory.com

Uz pomoć bezuslovne ljubavi i podrške svoje majke, Hima je uspela da se suoči sa svojim izazovima, od nasilja u porodici, pohađanja viših studija računarstva, do penjanja na korporativnoj lestvici pomoću svog truda i rada. Nakon što je odlučila da napusti visoko plaćeni posao, ona otkriva svoju strast prema slikanju i počinje da živi svoj san kao jedinstveni slikar.

Ljubav ka preduzetništvu

Teški uslovi života su možda naterali Bavna Džuneju da zasuče rukave i počne da prodaje dekorativne predmete od vrata do vrata, kako bi izdržavala svoju porodicu kada je imala 16 godina. Međutim, to je njenu preduzetničku crtu ličnosti samo ojačalo.

 Foto: YourStory.com

Tokom tri decenije u preduzetničkim vodama bavila se različitim poslovima. Izvozila je nameštaj za kuću i ručno pravljene predmete mnogim stranim klijentima, preselila se u Sjedinjene Američke Države, postala vlasnica IT kompanije, osnovala farmaceutsku kuću pod nazivom „Infinity“, kao i kompaniju za upravljanje imovinom „MPowered“. Njen put nije bio bez uspona i padova, ali je na kraju dana Bavna zahvalna i zadovoljna koliko je znanja stekla kroz preduzetništvo i sve izazove koji su sa njim dolazili.