Činjenice o istoriji Srbije koje vas nisu učili u školama
Istorija Srbije bogata je zanimljivim ličnostima i važnim događajima. Međutim, postoje istorijske činjenice o Srbiji kojima nas sigurno nisu učili tokom školovanja.
Foto: Shutterstock
1. Karlo Veliki je u 9. veku izdao jasnu naredbu: Ako Česi napadnu njegovo Franačko carstvo da se digne trećina vojske. Ali ako napadnu Srbi, da se digne cela vojska.
2. Prvi satelitski prenos video signala između Evrope i Amerike realizovan je 1962. godine. Među prvim slikama koji su predstavljali pozdrav Evropljana Americi bio je naš Beli Anđeo iz Mileševe.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
3. U Skadarliji je tridesetih godina prošlog veka profesor Velike škole Đorđe P. Jovanović pronašao lobanju “Beogradskog neandertalca”. Prvi “Beograđanin” je dakle živeo pre dalekih 40–70.000 godina.
4. Rimski bunar na Kalemegdanu zapravo nije rimski nego austrijski i zidan je od 1717. do 1731. godine, a dubok je 51 metar. Kao i cela tvrđava bio je pravo tehnološko čudo za to vreme.
5. Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru nego na Tašmajdanu, otprilike tamo gde se danas nalazi restoran "Poslednja šansa" a koji je u to doba nazivan Čupina umka.
Foto: Shutterstock
6. Vuk Karadžić je 1861. godine imenovan počasnim građaninom Zagreba, a Povelja je iz poštovanja prema srpskom velikanu napisana na našoj ćirilici!
7. Beogradsku mumiju je 1888. godine Hadži Pavle Riđički poklonio Narodnom muzeju u Beogradu. Mumifikovane ostatke egipatskog sveštenika Nesmina, stare 2.300 godina je Riđički kupio na svom putovanju u Egiptu. Nije ukradena ili oteta!
8. U Prvom svetskom ratu, Srbija je bila okupirana, vlada izmeštena a kralj u izbeglištvu, ali vrednost srpskog dinara je sve vreme ostala stabilna a kurs nepromenjen – 88 franaka za 100 dinara.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
9. Srpski monah Lazar Svetogorac je napravio prvi javni sat čak 200 godina pre nego što su Švajcaraci osnovali prvi časovničarski esnaf.
10. Srbija je prva zemlja koja je u Evropi posle Francuske ukinula feudalizam. Sretenjski ustav iz 1835. godine je bio toliko liberalan da je Austrija tražila njegovo hitno ukidanje a ruski ambasador ga je pogrdno nazvao "francuskim semenom na Balkanu", piše Luftika.
4
0
