Italijani izmislili frazu za osećaj uživanja dok ne radite ništa

Svaki jezik bogat je posebnim izrazima čija je čar baš u tome što ne mogu da se objasne drugačije sem da se prepričaju, ali i tada gube na značaju. Postoje neke reči koje se izgube u prevodu.

Foto: Shutterstock

Recimo, kako biste nekome ko ne razume srpski objasnili reč “merak”?

Isto tako je i s italijanskom frazom “dolce far niente” (dolče far njente). Nju biste možda najlakše mogli da dokučite kroz film “Jedi, voli, moli” sa Džulijom Roberts u glavnoj ulozi.

Naime, ona tumači Amerikanku po imenu Elizabet, koja je odlučila da svoj život spakuje u kofer, godinu podeli na tri zemlje da bi pronašla sebe, koju je izgubila u braku i vezama, a njena prva stanica je Rim.

Tamo Italijani pokušavaju da je nauče šta je dolce far niente – osećaj uživanja kada ne radite ništa. Ono što je jako bitno je da Italijani ovaj osećaj ne uče već se s njim rađaju.

Njihova pretpostavka je da Amerikanci ne umeju da uživaju, da rade previše i onda sagore.

Osećaj uživanja kada ne radite ništa može biti i ležanje na travi dok vas sunce miluje i ptičice cvrkuću, može biti i spuštanje roletni i gledanje u plafon. To je šta god vašem umu treba da odmori od svakodnevnih aktivnosti i šta god odgovara našem trenutnom raspoloženju.

Jedenje jagoda, posmatranje vatrometa, slušanje tamburaša, gledanje u more… Šta god da u vama stvara stanje nirvane – upravo to je dolce far niente.

“Odmor i užitak nisu isto”, Italijani ovom frazom to pokušavaju da objasne. Ukoliko posle posla sedite ispred televizora u pidžami, vaš mozak se možda odmara, ali duša ne. Uživanje se dostiže u mnogo čulnijim stvarima. Kada ne radite ništa, čula su vam pojačana, a tada najviše uživate u sitnicama na koje inače ne obraćate pažnju.

Oni kažu da Italijanima niko ne mora da kaže da su zaslužili odmor, oni to dobro znaju. Njima niko ne mora da vikne “voljno” da bi stali kako žele, oni žive “voljno”. Oni ne ostaju prekovremeno, uzimaju odmor jer znaju da su zaslužili, a i za njih odmor nije nešto što se zaslužuje, on je prirodno stanje, stanje uma.

“The sweetnest of doing nothing”, tako ga je preveo engleski jezik. Ali izraz dolce far niente se toliko kotrlja po jeziku, da je zadovoljstvo samo za sebe. Italijani, naime, što više cene odmor to više cene i rad, pa njihova ljubav za “nerađenjem” ničega ne remeti radne navike. Oni prosto svoj posao uklapaju u život, a ne obrnuto.

Dolce far niente nije lenjost, nije čak ni blizu toga. To je samo način da se odmor iskoristi na najbolji mogući način.