Jedina bića na svetu koja na emocije reaguju suzama – zašto ljudi plaču?

Ljudi koji često plaču ostavljaju utisak empatičnih osoba.

Foto: Shutterstock

Prosečan čovek u toku života isplače 70 do 100 litara suza.

Najveći deo te tečnosti izbacujemo “emocionalnim” plaknajem, a osim njega, postoji i “refleksno”, koje nastaje zbog spoljnog nadražaja i “bazalno” koje služi za vlaženje očiju.

Ovaj fenomen nije još uvek dovoljno ispitan, a mali broj ljudi se za njega i interesuje, poput doktora Ada Vingerhojtsa.

Sve tri vrste suza se sastoje od vode, elektrolita i proteina, ali u različitoj razmeri. Na primer, suze koje izbacujemo kada smo tužni, sadrže više proteina i serotonina od refleksnih.

Razlog plakanja kod dece je evolutivne prirode. Smatra se da bebe na taj način pokušavaju da privuku pažnju roditelja.

Foto: Shutterstock

Prema informacijama koje je dao Nemački institut za oftalmologiju, muškarci plaču 6 do 17 puta godišnje, a žene čak pet puta više. Te razlike postaju očigledne tek nakon trinaeste godine, do koje dečaci i devojčice plaču isto.

Doktor Vingerhojts kaže da plakanje kod oba pola izazivaju iste stvari, a da su najčešći uzroci ljubavni jadi, tuga i nostalgije,

Društveno je prihvatljivije da svoje emocije u javnosti prikazuju žene nego muškarci, pa je jedna od teorija ta da su suze prirodna ženska reakcija na osećaj bespomoćnosti, dok muškarci izbegavaju da priznaju takav osećaj.

Foto: Shutterstock

Naravno, veliki uticaj na to imaju i društveni pritisci, koji često osuđuju muške suze.

Jedno od objašnjenja je da ljudi plaču kako bi se, jednostavno, bolje osećali, ali doktor Vingerhojts ne veruje u to.

Različita istraživanja su pokazala da ljudi koji pate od depresije ne osećaju nikakvo olakšanje nakon plakanja. Takođe, suze nisu od pomoći ni kada se nosimo sa traumatičnim događajima na koje nismo imali uticaj, kao što je smrt drage osobe.

Međutim, tačno je da su suze zapravo nečija reakcija na događaje u spoljnom svetu.

Foto: Shutterstock

Naravno, bolje ćemo se osećati kad dobijemo emotivnu podršku od osoba koje nas okružuju – kaže Vingerhojts.

Doktor, takođe, ne veruje da plač štetno utiče na naše zdravlje, osim ukoliko nije izazvano dugotrajnim i bolnim potiskivanjem emocija, koje ukazuje na veće psihičke probleme.

Jedna stara grčka izreka kaže da plaču samo dobri ljudi. Zaista, ljudi koji često plaču ostavljaju utisak empatičnih osoba. Prema Vingerhojtsu, je to deo odgovora na ovu nedoumicu.

Suze stvaraju društvenu vezu među ljudima – dodaje doktor.