Jugoslovenska kinoteka obeležava jubilej – 75 godina od osnivanja

Tradicionalni Dan Kinoteke 6. jun protekao je ovoga puta u znaku obeležavanja jubileja, 75 godina rada Jugoslovenske kinoteke, uručenja Zlatnog pečata Predragu Mikiju Manojloviću i otvaranja 26. Festivala nitratnog filma.

Foto: Jovo Marjanović

Pozdravljajući mnogobrojne zvanice, među kojima je bio i ministar kulture Nikola Selaković, direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da „biti na čelu najznačajnije ustanove zadužene za brigu o sedmoj umetnosti kod nas, koja iza sebe ima istoriju dugu 75 godina, koja čuva naše kolektivno sećanje u pokretnim slikama - budi osećaj zadovoljstva koje je teško opisati, ali i velike časti i odgovornosti“.

„Za generacije i generacije Kinoteka predstavlja svojevrsni hram filma, mesto na koje se ide gotovo ritualno, sa posvećenošću, mesto susreta s drugima, ali i mesto susreta sa samim sobom, prostor u kome se, uz pomoć slika na platnu, može lakše oslušnuti sopstveno biće“, rekao je Pantelić.

Uz njegov govor emitovane su tri dokumentarne vinjete koje kroz fotografije i podatke pružaju uvid u istorijat, aktivnosti i fondove Kinoteke od osnivanja (1949. godine) do danas. Takođe povodom jubileja predstavljena je animacija sa likovima poznatih srpskih glumaca, čije legate čuva Jugoslovenska kinoteka, koji se u balonu dižu ka nebu, čime se aludira na neprolaznost filmske umetnosti.

Napominjući da pokretne slike svedoče o mnogim aspektima našeg postojanja i da se u njima spaja ono istorijsko, kulturološko, ali i intimno, Pantelić je kazao da Kinoteka čuva filmove, knjige o njima i propratnu građu kao „veliku riznicu iz koje svako ko ima želje i radoznalosti može da ponese ono što će mu značiti i što će ga, u bilo kom smislu, obogatiti“.

Skrenuo je pažnju i na delikatan zadatak, u vreme sve većeg broja novih medija i formi koji uključuju audio-vizuelni sadržaj, da Kinoteka „istovremeno bude čuvar i promoter vrednosti, posrednik između gledalaca i pokretnih slika, garant sigurnosti i poverenja, ali i da bude otvorena za promene, nove tendencije i tokove, da svoje resurse stavi na raspolaganje zahtevima vremena“.

„Kinoteka zato naročito nastoji da neguje svoju novu publiku, nove proučavaoce i stvaraoce filma. U susretu s njima ono što mi čuvamo ne prestaje da živi. Količina slika koje nas preplavljuju zahteva pojačanu pažnju i mogućnost njihovog tumačenja, a Kinoteka je upravo mesto na kome se takve veštine mogu usavršavati. Sve naše aktivnosti usmerene su ka budućnosti, ne samo u pogledu čuvanja i promovisanja filmskog nasleđa, već ka tome da ono ima aktivnu ulogu u našem životu, kako ličnom, tako i kolektivnom“, poručio je Pantelić.

Ministar Selaković je istakao da mu je čast i zadovoljstvo da se obrati na proslavi jubileja ustanove kulture od najvišeg nacionalnog značaja, kao i povodom zavidne serije od čak 26 izdanja festivala nitratnog filma i dodele najvišeg priznanja Kinoteke Zlatnog pečata.

„Poklonici filma širom sveta znaju, a Srbija se ponosi time što baštini jednu od najznačajnjih i najbogatijih kolekcija na svetu, s najređim i najdragocenijim otiscima svetla na svim nosačima filmske čarolije... To je i pravedno, jer je Srbija jedna od prvih zemalja na svetu u kojima je svetlo bioskopske sale ozarilo lica publike željne najveće fantazije svih vreemna – filma“, izjavio je Selaković.

Kao što je poznato, Dan Kinoteke se obeležava na datum prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu – 6. juna 1896. godine, što je bilo tek nešto više od pet meseci nakon svetske premijere prvih filmova braće Limijer u Parizu (28. decembra 1895. godine).

Selaković je izjavio da u srcu svakog filmskog posvećenika postoji posebno mesto rezervisano za nitratni film i da „alhemija nitratne trake od svog nastanka postiže ono što je tek nedavno dobilo ime – uvećanu stvarnost ili doživljaj koji je dublji, sjajniji od stvarnosti same“.

Čestitajući Mikiju Manojloviću na nagradi, ministar je kazao da je on „kao čovek, lik i umetnik ugrađen ne samo u istoriju našeg filma već i u doživljaj filma mnogih generacija“, kao i da „gotovo nepregledan i sjajan opus ovog umetnika u gotovo svim žanrovima spada u najviše domete naše umetnosti svih vremena“.

„U svom mraku i teškoći sveta i iskušenjima s kojima se srećemo, neka svetlo filma bude orijentir pomoću kojeg ćemo sačuvati čovekoljubivu maštu od izazova i zala koji joj prete. Da bi to bilo tako, moraćemo svi zajedno, umetnici, publika i ustanove, da negujemo veru u duh i ljubav prema kreativnosti i ljubav prema umetničkoj istini“, zaključio je ministar kulture.

Zamenica direktora i urednica programa Kinoteke Ksenija Zelenović podsetila je na izuzetnu karijeru Mikija Manojlovića, sa 80 filmskih uloga, uz one u pozorištu i u televizijskim serijama koje su mu još u mladosti donele široku popularnost, kao i na brojne nagrade koje je dobio za uloge u filmovima domaće, ali i strane produkcije. Publika je potom uživala u kolažu inserata iz poznatih filmova.

Zlatni pečat za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti uručio mu je  direktor Kinoteke, a Manojlović, pozdravljen burnim aplauzom, zahvalio se na časti koju je „možda nekada ranije očekivao, ali ona je stigla ipak na vreme“.

„Ništa ne bi bilo kao što jeste da nije bilo Aleksandra Đorđevića, pozorišnog i filmskog reditelja, da nije bilo Srđana Karanovića, Rajka Grlića, Emira Kusturice, Gorana Markovića i Gorana Paskaljevića, kao i profesora Vatroslava Mimice. Šta vezuje ove sasvim različite ljude, osim toga što su prepoznali u meni neki dar, talenat ili ono što ih je privlačilo? Vezuje ih velika obrazovanost, ogroman talenat, veliki rad i kreativnost. Veoma sam bogat čovek što sam imao mogućnost da se s takvim ljudima sretnem, da s njima počnem svoj život, onaj večni život koji ostaje na filmu zauvek“, rekao je Manojlović.

„To želim i našoj Kinoteci, da dugo, da večno traje“, dodao je on.

Manojlović je izjavio da je posle dobrog početka sve teklo normalno i da je „imao sreću da ne mora da kuca ni na kakva vrata ni u zemlji, a ni u svetu, jer filmovi koje smo stvorili u Jugoslaviji su zapravo ta vrata otvorili“.

Kako je napomenuo, ni sam ne zna na koliko je miliona metara trake ostao snimljen, ali je nešto i on snimio.

„Najveći naš, a i evropski snimatelj Tomislav Pinter, s kojim sam radio dva filma, imao je poverenja u mene i dozvolio mi da njegovom kamerom snimim dva kadra. Tada sam prvi put pogledao kroz zuher kamere koja radi i tada sam video kako ta kapija jako brzo ide gore-dole, koliko je oko snimatelja na filmskoj traci pod velikim pritiskom. A za jedan od najnovijih filmova „Stric“ snimio sam video materijal. Ono što stric koga igram vidi, ja sam snimao, to je moj rad, mada se za to ne zna“, ispričao je Manojlović.

U okviru proslave otvoren je 26. Festival nitratnog filma, čiji je umetnički direktor upravnik Arhiva kinoteke Aleksandar Erdeljanović.

„Festival će trajati do 16. juna. U 35 termina biće prikazana 43 filma iz 22 nacionalne kinematografije. Dobili smo ih iz 34 arhiva i srodnih institucija. Poenta svih 26 godina, koliko vodim ovaj festival, jeste da se ovde prikazuju klasici filma, remek dela, dobri i tek otkriveni filmovi. Tako je i ove godine, biće puno filmova koji će imati ne samo srpsku nego i svetsku premijeru“, najavio je Erdeljanović.

Posebno je naveo da će na zatvaranju festivala biti prikazan „Čovek sa filmskom kamerom“ legendarnog Dzige Vertova, a na programu su i oba „Golema“ čuvenog Paula Vegenera, poslednji evropski film Daglasa Sirka „Nestaško“, evropsko remek delo „Peter“ Hermana Kosterlica... 

Prve večeri prikazani su dokumentarna reportaža u boji „Kraljevina Jugoslavija“ (1937) Džona Kinsmena i igrani film „Junaci pakla“ (1929) Viljema Vajlera.