Bebama je prvih meseci života dovoljno mleko i voda ali da bi se beba pravilno razvijala i navikavala na hranu koju će jesti celog života, neophodno je na vreme početi sa uvođenjem nemlečne ishrane. Pedijatri smatraju da sa uvođenjem drugih, čvrstih namirnica treba početi između četvrtog i šestog meseca. Svaka beba je priča za sebe i pre uvođenja nemlečne ishrane bi se valjalo konsultovati sa bebinim lekarom.
Foto: Shutterstock
Najbolje sa žitaricama i to kukuruznim i pirinčanim, spremljenim sa vodom. Žitarice su dobar početak jer je njihov sastav takav da bebi obezbeđuju neophodne sastojke, kao što su gvožđe, kalorije, vitamin B.
Foto: Shutterstock
Gvožđem obogaćene pahuljice od pirinča su veoma preporučljive za početak, jer ih bebe lako vare i dobro podnose.
Sa uvođenjem sledeće grupe namirnica treba početi tek kada se beba privikne i prihvati prethodnu a to je obično nakon nedelju do dve.
Foto: Pixabay
Sledeća grupa namirnica jeste povrće. Ono se daje u obliku pirea a kod nas je uobičajeno da prva povrća budu šargarepa i krompir.
Daju se bez dodavanja soli a ostale vrste povrća se uvode kasnije.
Kada je o voću reč, počinje se sa sokom od šargarepe i jabuka i to prirodno ceđenim bez dodatog šećera.
Foto: Shutterstock
Meso se bebama obično počinje davati kada napune pola godine. Unošenje mesa za bebe je veoma važno, naročito kako bi obezbedile neophodno gvožđe.
Podrazumeva se da meso treba da bude ispasirano a može da se daje i zajedno sa pireom od povrća.
U istom uzrastu, uvode se i jaja, i to prvo žumance jer je manje alergija na njega nego na belance, sa kojim bi valjalo sačekati još oko pola godine.
Foto: Shutterstock
Uvođenje nemlečne ishrane zna da bude stresno i za mamu i za bebu. Mame bi trebalo da budu strpljive, pripravne na to da prihvatanje novih namirnica možda neće ići lako i da ne žure.
Takođe i da namirnice uvode jednu po jednu, a ne više njih istovremeno, jer je tako veća šansa da će beba bolje prihvatiti novi ukus i novu teksturu hrane.