Kada ne znate odgovor na svoje pitanje – razgovarajte sa detetom

"Kada želite odgovor na svoje pitanje, obratite se detetu. Ono je čisto, bez uslovljavanja, zna kako da vam pokaže put.

Foto: Shutterstock

Pitala sam svoju decu dva pitanja kako bih mogla drugačije da shvatam sliku koju imam o sebi. Kad sam ih pitala u čemu sam dobra, odgovorili su horski i bez oklevanja “u kuvanju”.

Istina je. Kada kuvam ulazim u meditativno stanje dubokog stvaranja. Naši stolovi umotani su u bezbroj ukusa, mirisa i boja pri svakom obroku.

Njihov odgovor me je, međutim, jako iznenadio.

Kuvanje mi nije uvek bila toliko zanimljiva aktivnost i ne kuvam sofisticirana ili posebno ukusna jela. Naprotiv, vrlo su jednostavna.

Takođe sam im postavila to pitanje da bih dobila drugu perspektivu o sebi i tako mogla da istaknem osobine koje ne koristim u potpunosti. Očekivala sam sve osim kuvanja.

Tako sam odlučila da pustim da se to “kuvanje” useli u meni, bez previše razmišljanja. I suština tog odgovora je vremenom, tačno, stigla.

Moja deca su shvatila koliko je čin stvaranja za mene osnovni, koliko me hrani da se uronim i stvaram. I koliko ono što radim svakodnevno mora polaziti od mog najautentičnijeg osećaja da bih bilo dobro i za druge.

U stvari, odlučujući se šta ću kuvati, uvek se oslanjam na svoju želju za tim ukusom u tom tačnom trenutku. To je osluškivanje mog tela i mojih senzacija. Dajem se hranom.

Nema napora, nema misli, nema ometanja ili ograničenja. Kada kuvam, potpuno sam uronjena u sadašnjost.

Dečje reči ne treba shvatiti doslvno. Pritom iskrivljujemo pravo značenje koje nam žele dati i propuštamo veoma važnu priliku za razumevanje. Moja deca nisu želela da mi kažu da bih u životu trebalo da budem kuvarica, želela su da mi pokažu put kojim treba da dođem do svoje istinske suštine.

Shvatili su tajnu istinske radosti i raduju joj se zauzvrat. Ta radost koju ne treba tražiti ni u prošlosti ni u budućnosti, u udaljenim mestima ili činiti ko zna kakav veliki podvig. Prava radost je u malim svakodnevnim postupcima. Ako ne uspemo da se skoncentrišemo u svojoj sadašnjosti, ne možemo težiti ničemu.

Tajna pronalaženja sopstvenog puta je jednostavna koliko je i složena za odraslu osobu koja nikada ne uspe da se zaustavi na sadašnjosti, već uvek putuje između prošlosti i budućnosti, zabrinuto tražeći nešto što se može naći samo Sada.

Drugo pitanje koje sam im postavila bilo je: “Kada me vidite najsrećniju?” I ovde je odmah stigao odgovor: “Kad razgovaraš sa tatom”. Ali to je sasvim druga priča…"