Kakav je sve status imala kafa kroz istoriju

Istorija kafe je neobična i duga. U današnje vreme možete doslovno kupiti šoljicu kafe na svakom koraku u najrazličitijim verzijama. Međutim, kafa kroz istoriju nije bila toliko cenjena u društvu i morala je da prevaziđe nekoliko istorijskih prepreka i izazova.

 Foto:Shutterstock

Mnoge legende vezuju se za napoznatiji crni napitak. Jedna od zanimljivijih je ona o usamljenom pastiru iz Etiopije koji je jednoga dana primetio da su mu koze neobično vesele.

Video je da jedu bobice sa malog drveta. Nije gubio vreme, osušio je bobice i skuvao ih. Vrlo brzo vazduh je ispunio veoma karakterističan miris.  To je bio trenutak prve skuvane kafe na svetu.

Njegovo otkriće počelo je da osvaja domove, najpre monaha, koji su primetili da ih ovaj osnažujući napitak drži dugo budnima. Sa ove tačke više nije bilo povratka, novi napitak osvojio je čitav svet.

Legenda o svetitelju iz Moke

Pored legende o „veselim kozama“, postoji i druga prilično popularna priča o poreklu kafe, po kojoj ju je prvu skuvao izvesni siromašni svetitelj Omar iz Moke.

Omar je stekao slavu svojom neverovatnom sposobnošću isceljenja. Navodno je bio u stanju da bolesne ljude izleči samo molitvom.

Tako, jednog dana, boreći se za svaki zalogaj, Omar je žvakao neke bobice. Kako su bile gorke, pokušao je da ih ispeče, a potom i skuva. Za rezultat je dobio aromatični miris u obliku smeđe tečnosti.

Nakon što ju je popio, Omar je primetio pomalo neprirodnu i izuzetnu energiju, koja mu je omogućila da ostane dugo budan. Otkriće je podelio sa svetom i vrlo brzo postao svetac, a kafa omiljeni napitak arapskog sveta.

Bez obzira na to ko je otkrio kafu, do 16. veka napitak je već bio popularan u regionima Persije, Egipta, Sirije i Turske.

Trgovci su počeli da trguju bobicama kafe. Nekad legalno, nekada ne. Nije trebalo dugo dok se popularnost kafe nije dalje proširila Balkanom, Italijom i na kraju ostatkom Evrope.

Foto:Shutterstock

Kafa kao greh

Bilo je perioda kada su određeni ljudi verovali da je kafa „grešna“.

Istorijski gledano, postoje neke sličnosti između alkohola i kafe. Obe vrste pića imale su periode kada su bile zabranjene. Uticajni ljudi su zabranjivali jedno ili drugo u nekom trenutku istorije.

Kafa se vrlo brzo širila po svim regionima, što je uplašilo neke ljude, pogotovo one koji su mnogo najviše da izgube. Ljudi od uticaja osećali su sve veći strah i sumnju. Kao rezultat toga, kafa je u jednom trenutku zaista bila zabranjena.

Godine 1511, nakon sastanka u Meki, pravnici i naučnici zabranili su čin ispijanja kafe. Ovu inicijativu uglavnom je vodio i sprovodio mekanski guverner Kair-beg, koji je u kafi video pretnju svojoj vladavini.

Kafa je okupljala ljude, što im je omogućavalo da razgovaraju o njegovim političkim propustima. Kao takva, smatrana je pokretačem pobune i revolucije.

Ipak, mnogi se sa takvom odlukom nisu složili. Borba i polemika oko kafe trajala je sledećih 13 godina, sve do 1524, kada je zabrana ukinuta.

Konačno naređenje doneo je turski sultan Selim I lično. Otišao je i korak dalje. Proglasio je kafu svetom.

Foto:Shutterstock

Kafa je pobedila

Kroz istoriju kafe bilo je nekoliko sličnih zabrana, ali kafa je na kraju pobeđivala.

Slično kao na Bliskom istoku, i u Evropi su zabeleženi slučajevi sumnje i versih predrasuda u vezi s crnim napitkom. Mnogima se činila tajanstvena i egzotična u isto vreme. Za mnoge katolike kafa je postala „gorki đavolji izum“.

Prvo je unela dah islama u hrišćansko društvo. Drugo, predstavljala je stvarnu pretnju vinu i trebalo ju je zaustaviti. Čak je i sam papa Klement VIII intervenisao. Jednostavno nije dozvolio da kafa zameni vino. Tako da je ona postala đavolsko piće.

Prva kuća kafe u Evropi otvorena je 1650. godine. U roku od 50 godina, broj objekata u kojima se nudila kafa eksplodirao je na više od 2.000 samo u Londonu.

Foto:Shutterstock

Velikani koji su voleli kafu

Teodor Ruzvelt bio je najveći poznati ljubitelj kafe. Svakog dana je pio nebrojeno mnogo šoljica kafe. Ni poznati francuski filozof Volter nije zaostajao za njim – svakodnevno je pio 50 šolja kafe.

Nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah je svom omiljenom napitku posvetio čak i Kantatu o kafi. I Betoven je obožavao kafu, do te mere da je insistirao da bude spremljena od tačno 60 zrna.

Poznati režiser Dejvid Linč do te mere je zaljubljenik u kafu da je odlučio da je proizvodi sam. „David Lynch Signature Organic line“ ime je njegove organski proizvedene kafe. I Luj XV je uzgajao svoju kafu u Versajskoj palati, a Napoleon je za kafu govorio da je intelektualno piće.