Kako da prestanete da previše analizirate stvari i preispitujete sebe

Možda bi trebalo... Šta ako... Da sam samo... Ovako obično počinje začarani krug mozganja od kojeg nema baš nikakve koristi. "Knjiga protiv mozganja - kroćenje misli za početnike" nemačkog psihologa Bone Lee Švab pokušaj je da se objasni zbog čega mozgamo i kako da se oslobodimo ove štetne navike.

Autorka opisuje mozganje kao razmišljanje u prazno.

- Stalno vrtimo istu temu u krug, bez ikakvog razultata. Teško nam je da se oslobodimo takvih misli, koje kao da nas usisavaju. One bitno utiču na to kako ćemo proceniti i doživeti situaciju u kojoj se nalazimo - objašnjava ona.

Obično su to misli koje nas čine potištenim: zašto ne mogu da budem drugačija? Zašto nisam uradio ovo ili ono?

Postoji razlika između razmišljanja koje je konstruktivno, i mozganja, kojim upravljaju štetni modeli razmišljanja koji cementiraju negativno doživljeno stanje.

- Tada posmatramo sebe i druge kritički, doživljavamo sebe manje vrednim i zaklanjamo sebi pogled na mogućnosti rešavanja situacije, što nas čini pasivnim. Trošimo ogromnu energiju, jer mozak radi na najvećoj frekvenciji. Tuga, bes i nemoć tipična su osećanja koje mozganje uzrokuje - kaže Bona Lea Švab.

Mozganje utiče na doživljaj sopstvene vrednosti i ograničava sposobnost delovanja. Ljudi koji stalno mozgaju izloženi su pojačanom riziku od anksioznosti i depresije, objašnjava psiholog. Ona ukazuje na to da mozganje donosi određeno olakšanje, ali samo na kratko:

- Imamo osećaj da nešto radimo, da se hvatamo u koštac s problemom ili osećanjem, čak i kada nema rezultata. Kratkotrajno olakšanje objašnjava zašto mu uvek iznova pribegavamo.

Kako izaći iz začaranog kruga?

Dobra vest je da je reč o navici, koja postepeno može da se napusti.

- Odvikavanje je dugotrajan proces, ali se, u svakom slučaju, isplati. Cilj nije da zauvek proterate takve misli, to je utopija. Suština je u tome da manje patite zbog njih, a to ćete postići ako naučite da kontrolišete kada i koliko često će se takve misli javljati - objašnjava psiholog.

Ona predlaže da se za početak napravi analiza aktuelne situacije.

Pitanja kojima treba da se pozabavite u prvih sedam dana su: kada mozgam, u kakvim situacijama i kako tada tačno izgledaju moje misli. Pribeležite šta izaziva takve misli i koje su to konkretno misli.

U drugoj fazi primenite metodu zaustavljanja misli: čim primetite da se pojavljuju destruktivne misli, pomislite, ili, još bolje, glasno recite: "Stop!"

- Odmah nakon toga budite aktivni. Bilo bi korisno da napravite spisak stvari, koje možete da uradite za kratko vreme: ispraznite mašinu za sudove, sortirajte dokumenta ili nešto slično - savetuje psiholog.

Ako uspete da ograničite vreme mozganja, imaćete više energije i više vremena, a te rezerve ćete moći da iskoristite za rešavanje problema koji stvarno stoje iza mozganja: kako da obezbedim uticaj u konfliktnim situacijama? Kako da se ponašam u situaciji kada treba da donesem odluku? Kako da podnesem negativna osećanja?

I za ovo postoje konkretne vežbe, koje treba da postanu sastavni deo vašeg života.

- Predlažem redovne razgovore sa prijateljima kojima možete da verujete ili partnerom. Pitajte ih: "Kako ti to radiš?" Razmena iskustava pomaže i često donosi rasterećenje. Pridavanje manjeg značaja negativnim mislima i pretvaranje nezadovoljstava koja se kriju iza njih u pokušaje rešenja problema nije moguće preko noći, ali postepena promena tokom vremena donosi stabilnost - objašnjava Bona Lea Švab.

Izvor: Blic