Uobičajno je da žensku osobu sa žutom kosom nazivamo plavuša. Kad se kaže plava kosa – niko ne misli mastilo ili nebo plava, nego žuta. A što je to tako?
Foto: Pixabay
U našem jeziku se poimanje boja menjalo kroz istoriju, pa tako neke boje ili nijanse koje danas postoje, ranije nisu postojale i obrnuto ili je naziv za njih u potpunosti promenjen.
Upravo to je razlog zbog kog se žuta kosa u našem jeziku naziva – plava.
Naš jezik je u davnoj prošlosti prepoznavao samo da li je neka boja tamna ili svetla, da li je zagasita ili sjajna, dok tačna nijansa nije bila bitna, pa nije ni postojala reč koja bi odredila različite boje.
Foto: Pixabay
Rečju “plav” se u staroslovenskom jeziku opisivalo nešto što je svetlo, bledo, a ovim se moglo opisati i ono što je belo i ono što je zlatno žuto. U tome nije bilo razlike, sve to je bilo plavo. Tako je i čovek koji ima svetliju kosu, oči, ten, nazivan “plavim”. Naravno, njegova kosa je bila plava ukoliko je bila svetla.
Upravo se ovde nalazi direktan koren izraza “plava kosa” za kosu koja je zapravo žute boje.
Međutim, za ono što mi danas nazivamo plavim, tada su se, u posebnim slučajevima, koristili pridevi, kao što je “sinji” ili “modar”. Dokaz za to su stare narodne pesme u kojima se žitna polja u daljini “plave”, dok su dubine mora “modre”.
Foto: Pixabay
Mnogi evropski jezici imaju gotovo zajednički naziv za plavokose ljude. Koren reči koji se koristi u evropskim jezicima je izraz “blond”. Upravo je to termin koji se koristi u engleskom jeziku, a proistekao je iz starofrancuskog jezika, gde je “blont” (izgovara se bez t) označavalo žuto/sunčanožuto/zlatno. Tako su Englezi preuzeli taj koren i izgradili reč “blonde“, dok Nemci koriste reč “blondine“, a Italijani “bionda“.
Međutim, nije srpski jezik jedini koji plavu kosu naziva naizgled potpuno nelogičnim imenom – plava kosa. Na španskom jeziku se za plavušu kaže – “rubio” što bi u bukvalnom prevodu značilo – “crvena“, dok se kod portugalaca za plavokosu ženu kaže – “loira“, u prevodu “plava“.