Kako bi izbegao česte noćne opasnosti kao što su centralna slepa tačka, noćne iluzije i prilagođavanje jakim svetlima, pilot koji leti noću mora neprekidno da skenira nebo fokusirajući se na svoj periferni vid.
Foto: Pixabay
Noćna vizija je od posebne važnosti za pilote koji lete u večernjim časovima. Prema navodima Američke optometrijske asocijacije "vizuelna oštrina može biti smanjena na 20/200 ili manje, boja se gubi, plavo-zelena svetlost će biti svetlija, a crvena boja će biti pojačana. Mogu se javiti problemi sa noćnom kratkovidošću, percepcija dubine je degradirana, a prisutna je i centralna slepa tačka."
Foto: Pixabay
Kako se oko pomera iz jakog, odnosno svetlog okruženja u tamnije, štapićaste ćelije u oku se postepeno u potpunosti prilagođavaju tamnom osvetljenju. Tokom i nakon ovog perioda privikavanja, osetljivost štapićastih ćelija na svetlost se dramatično povećava.
Zbog dužine vremena potrebnog za potpuno prilagođavanje mračnom okruženju u kokpitu, piloti koji lete noću se pripremaju satima unapred i izbegavaju izlaganje jakom svetlu pre bilo kog noćnog leta.
Foto: Pixabay
Ceo proces adaptacije se menja kada pilot uđe u dobro osvetljenu oblast ili je privremeno izložen jakom svetlu.
Preokret/de-senzibilacija ljudskog oka traje samo nekoliko sekundi, što dovodi do privremenog slepila nakon izlaganja jakim izvorima svetlosti, a onda i mnogo duži period privikavanja na tamnije okruženje u kokpitu - to je i razlog zbog kojeg se za osvetljenje kokpita koristi crveno svetlo ili bela svetla sa malim intenzitetom.
Specijalno osvetljenje omogućava pilotima da se najpre prilagode mračnijem kokpitu tokom noći.