Kako poboljšati pamćenje svog deteta? 5 jednostavnih načina koji će vam pomoći

Učenje nije talenat, već veština koju ljudi stiču vremenom, a koja počinje da se razvija intenzivnije kad kao dete krenete u školu.

Foto: Shutterstock

Memorija koju dete razvije u školi, biće mu od velike koristi kasnije kada stasa u odraslog čoveka.

Postoje dve vrste memorije – kratkoročna i dugoročna.

Kratkoročna memorija prikuplja informacije o tekućim stvarima – šta treba da uradite danas, gde ste nešto ostavili i slično.

Krtkotrajne memorije, mozak se brzo oslobodi, jer nema potrebe da neke stvari pamtite dugo. Sa druge strane, dugoročna memorija je zadužena za skladištenje informacija koje se prenose kroz ceo život.

Problem u učenju nastaje kada dete nije u stanju da utvrdi šta je od velike važnosti, odnosno, koju informaciju treba da zapamti.

Dugoročna memorija ne čuva uvek sve informacije. Mozak zadržava samo ono što smatra najvažnijim, dok pojedine detalje percepira kao beznačajne, pa ih izbacuje.

Nije dovoljno staviti nešto u dugoročnu memoriju, već je potrebno da dete nauči kako da u momentu kad mu je to potrebno, izvuče informaciju iz glave.

Ni tu nije kraj problemima; mozak u većini slučajeva ne može da da celovitu informaciju, već je pruža u delovima koje onda samo dete, kasnije čovek, treba da složi.

To je ona situacija u kojoj dete zamuckuje dok odgovara neku lekciju ili zaćuti na momenat.

Foto: Shutterstock

Zbog toga je važno da dete nauči da koristi prikupljene informacije.

Mozak funkcioniše poput arhiva, a dete treba da nauči svojom svešću da koristi informacije koje se u njemu nalaze.

Važno je da se još prilikom učenja te informacije rasporede na pravi način jer, kao što smo napisali, mozak ne daje celovitu informaciju odjednom, niti je iko u stanju da odjednom iznese celu priču.

Važno je da se informacije povežu, odnosno da u tom arhivu dete zna na kojoj polici se nalazi informacija koja mu je potrebna.

Bivši Sovjetski Savez je imao jedan od najboljih i najrigoroznijijh sistema obrazovanja u zemlji. Njihovi psiholozi su postavili tezu o mozgu kao arhivu i razradili plan postupaka, kako bi njihovi đaci iskoristili svoj maksimalni potencijali i bili što bolji u školi.

1. Podešavanje informacija

Pre nego što se počne sa učenjem, važno je da dete ustanovi gde će se informacije skladištiti, odnosno, kojom temom se tekst koji izučava, bavi. Pre čitanja teksta, učenik treba da pročita naslove, pregleda slike i natpise ispod njih.

Na osnovu toga, dete će površno shvatiti o kakvoj temi se radi, odnosno, u kom sektoru arhiva ove informacije treba da stoje (da li je u pitanju neka prirodna nauka, istorija, gramatika…)

Foto: Shutterstock

2. Uprošćavanje sadržaja

Nakon što pročita tekst, dete treba svojim rečima da kaže šta je pročitalo. To uopšte ne mora da bude detalja i obimna priča; dovoljno je da razume koja je poenta teksta i da postoje uzroci, razlozi, posledice i konkretna informacija o kojoj se radi.

Ovo će stvoriti preciznije granice za materijal koji se pamti. Ukoliko je ne shvati odmah, poentu teksta možete da mu kažete i vi kao roditelji.

Na ovaj način se prva informacija (poenta teksta) stavlja u kratkoročnu memoriju, a preko nje i u dugoročnu.

3. Usitnjavanje gradiva

Nakon što dete pročita tekst, treba da razloži koji su tačmni uzroci, kakva su pravila, na koji način se nešto opisuje, koje su posledice i slično, u zavisnosti od predmeta koji izučava.

Foto: Shutterstock

4. Mapa uma

Dijagrami za učenje, ili mapa uma, godinama se preporučuju deci prilikom učenja. Sam mozak, prilikom pamćenja, stvara složene algoritme povezivanja stvari, a ova tehnika mu u tome pomaže.

Mapa treba da bude nacrtana u obliku drveta ili krugova koji se međusobno povezuju. U središtu treba da stoji sama tema, a od nje odstupaju nastaju grane sa podnaslovima (opet, uzroci, posledice, prirodne karakteristike…) u skladu sa temom kojom se dete bavi.

Na primer, šta je opisano u tekstu o letu? Vreme – priroda – ljudi. Šta je sa vremenom? Sunce – toplota – vrućina. Šta je sa prirodom? Drveće je olistalo, zemlja je topla.

5. Provera

U ovom momentu, sve informacije od značaja se već nalaze u mozgu, pa je pauza od velike koristi. Nakon pauze, dete treba da pokuša da se priseti naučenog, odnosno, da ustanovi na koji način će preuzeti informacije.

Postavite mu nekoliko ključnih pitanja o obrađenoj temi. Naglasite ono što bi trebalo da se ponovi.