Kako provesti vikend dok traje policijski čas

Kako bi se usporilo širenje koronavirusa pred nama je vikend u izolaciji. Kako najbolje iskoristiti vreme?

Foto: Shutterstock

Zatvoreni u svoje domove i lišeni svakodnevnih rutina, mnogi su u samoizolaciji ustanovili da je vreme postalo čudna stvar koja se ne može odrediti kalendarom.

Ako ste i dalje u pidžami i kada su upaljeni televizor i laptop, da li je važno koliko je sati? Je li uopšte moguće imati ispunjen vikend u karantinu?

Lori Santos, profesorka psihologije na Univerzitetu Jejl, koja predaje popularni kurs "The Science of Well-Being", kaže da su ljudi bića navika pa nam redovan raspored rada i slobodnog vremena može pomoći da smanjimo neizvesnost, posebno u ovo već neizvesno vreme, piše BBC.

U normalnim vremenima taj redovni raspored diktiraju nam spoljni faktori: raspored nastave, vreme prevoza i radne obaveze. Bez toga, ljudi širom sveta morali su na kreativnan način da osmisle kako razlikovati pauze od uobičajenog vremena.

Čejni Koruniotis je direktorka marketinga u Sijetlu za putničku kompaniju "Rick Steves Europe". Iako sada radi kod kuće, nastavila je da pali alarm kako bi mogla da ustane i bude za radnim stolom u svoje redovno vreme. Spavanje je zadovoljstvo koje ona ostavlja za vikende.

Foto: Shutterstock

Za one s decom kod kuće, ležerna jutra bilo kojeg dana često ne dolaze u obzir. Emili Seftel radi u upravi međunarodne organizacije u Parizu, suprug radi u tehnici.

Imaju šestogodišnjeg sina. Kako bi osigurali odmor za vikend, uveli su pravilo: svaki dan vikenda svaki roditelj dobija tri sata nasamo.

Zašto su vikendi važni? Za razliku od 24-satne dnevne rotacije Zemlje ili njenog dugogodišnjeg putovanja oko Sunca, sedmica je čisto društveni fenomen.

Zapravo, vikend je delom nastao iz druge ekonomske krize. Tokom Velike depresije 1930-ih mnoge industrije koje još nisu usvojile raspored radne sedmice u trajanju od 40 sati smanjile su se na pet dana u nedelji.

Do 1938. radna nedelja od 40 sati bila je zakonski propisana. Moguće je da će i ova trenutna kriza dovesti do dugogodišnjih promena.

"Još pre pandemije koronavirusa tradicionalna radna sedmica se menjala", kaže profesor istorije na Univerzitetu Portsmut Bred Biven, navodeći porast broja radnih mesta na daljinu, samozapošljavanja i privrede.

Foto: Shutterstock

Kako će društvo promeniti svoje navike kao odgovor na ovu krizu, ostaje da vidimo.

Studija iz 2006. godine je pokazala da ljudi koji rade na poslovima u kojima imaju malu kontrolu nad radnim uslovima, minimalna socijalna podrška i visoki psihološki zahtevi na poslu imaju veću verovatnoću da će imati poremećaje mentalnog zdravlja poput depresije i anksioznosti.

Uporedite to s našom trenutnom situacijom u kojoj smo svi "zaglavili" radeći kod kuće, ne možemo provoditi vreme s prijateljima, voljenim osobama ili kolegama i balansiramo istovremeno potrebe posla, porodice i školske obaveze usred pandemije.

Ima puno toga što ne možemo kontrolisati.

Trenutna kriza može biti prilika za promenu stvari i stvaranje rasporeda koji će odgovarati vašim ritmovima, umesto poslodavcu. A takođe možete otkriti da postoje neke stvari koje vam se sviđaju upravo takve kakve jesu.