Masti su nam svakako potrebne, jer od njih dobijamo energiju neophodnu za funkcionisanje organizma. Ali ipak ne treba preterivati sa njihovim unosom jer nepotrošene masnoće ne donose ništa dobro. Naprotiv.
Foto: Shutterstock
Opasnost od prevelikog unosa masnoća je čini se najveća u periodu koji nam predstoji, jer s hladnim vremenom malo popuste kočnice i češće posežemo za hranom, pa i onom masnijom, nego ranije. A stižu i slave sa svim đakonijama, od mesa do salata. Pa evo kako da se bar malo sačuvamo od prevelikog unosa masti.
1. Sa mesa, posebno pilećeg ali i svinjskog pečenja recimo, skinite kožicu i poštedećete se prilične količine masti jer se ona u najvećoj koncentraciji nalazi upravo u kožici.
Foto: Pixabay
2. Salata mora da se prelije nekom masnoćom jer suva ne bi bila ono što treba da bude. Ali, ako već nečim mora da se prelije neka to bude maslinovo, a ne suncokretovo ulje.
Foto: Shutterstock
3. Supe i sosevi znaju baš da budu masni. Ali olakšavajuća je okolnost da ta masnoća može lako da se skloni, a da jelo pritom ne izgubi ništa od svog ukusa i hranljivosti.
Dovoljno je da se ostave da se ohlade i da se sa njihove površine skine nakupljena masnoća. U jednoj skinutoj kašici nalazi se petnaestak grama masnoće, pa se vredi potruditi.
Foto: Shutterstock
4. Majonez, jedan od omiljenih sastojaka velikog broja salata i to baš onih koje se prave u ovom hladnijem delu godine, nažalost sadrži dosta masnoće. Dobra zamena za njega jeste kiselo mleko. Ima mnogo manje masnoće, a uvek je dobro probati i nešto novo.
Foto: Shutterstock
5. Jela u čijoj pripremi je neophodno dosta mleka na kraju budu prilično masna. Pošto se mleko u njima ne može zameniti vodom ili nekom drugom tečnošću, može se barem koristiti mleko koje manje masno. Zato umesto na punomasnom mleku, puding ili sutlijaš mogu da se skuvaju sa mlekom koje sadrži manji procenat masnoće.
Foto: Shutterstock