Kako su vunene čarape preko noći postale apsolutni „must have“ u Srbiji ?

Čarapice, priglavke, nazuvci, natikače, popke, šunjalice - kako god zvali ove vunene čarape - postale su pravi hit među tviterašima, i to iz jednog humanog razloga.

Milovan je osoba sa invaliditetom, potreban mu je poseban električni krevet, a njegove majka i baka pletu čarape i prodaju ih, kako bi sakupile novac poseban, električni krevet pogodan Milovanu.

Milovan Galić (34) iz Žitišta, vezan je za invalidska kolica duže od decenije: prilikom skoka u vodu, zadobio je prelom vratnog dela kičme kada je imao 22 godine.

Nedavno je objavio jednu fotografiju vunenih remek-dela, a onda, ni ne sluteći, započeo pravu modnu revoluciju na Tviteru: fotografija je počela da se širi mrežama brzinom munje, a potražnja za pletenim čarapama sve je veća.

Iz poštovanja prema ručnom radu, ali i nostalgije ("moja baka je plela te čarape, nosili smo ih kao deca"), Milovan je čak i dobio grdnju što ih prodaje tako jeftino - za 250 dinara.

Bilo kako bilo, želja da pomognu Milovanu zasigurno je ipak jača od bilo kog modnog osećaja, pa su tako mnogi plaćali i više od inicijalne cene.

Kako je Milovan rekao, jedan čovek mu je već uplatio 10.000 dinara za deset pari čarapa. Porudžbine se gomilaju, ne mogu majka i baka da postignu toliko da pletu.

Ali, nisu potrebne čarape da bi se nekome pomoglo, zar ne?

I sam Milovan pomagao je kada je za to bio u prilici - 2014. godine poklonio je Crvenom krstu u opštini žitište nova invalidska kolica kako bi pomogao osobama sa invaliditetom iz poplavljenog područja.

- Ova sam dobio u slučaju da mi se pokvare moja invalidska kolica na električni pogon. Kako već godinama stoje na tavanu, a moja električna me dobro služe, mislio sam da će nekome zatrebati. Znam kako je osobama sa invaliditetom težak život i u normalnim okolnostima, a mogu da zamislim kako se takve osobe osećaju kad se nađu u problemima izazvanim poplavom - rekao je on tada.

Inače, Milovan Galić je prvak Evrope u boćanju, aktivan je u društvenom životu opštine Žitište, a osnivač je i sportskog kluba za osobe sa invaliditetom “Begej”.