„Ako usmerite volju na stvari van vaše kontrole kako biste nekog impresionirali, budite sigurni da ste narušili svoju životnu svrhu“, rekao je Epiktet. Ima li nečeg žalosnijeg od razmera onoga što je neko spreman da preduzme kako bi impresionirao druge?
Foto: Shutterstock
Stvari koje se čine zarad nečijeg odobravanja u retrospektivi mogu delovati kao proizvod privremene neuračunljivosti. Neko iznenada počinje da nosi neudobnu, smešnu odeću samo zato što su mu rekli da je „cool“; počinje da jede drugačije, priča drugačije, koristi smešne izraze, opijeno čeka na poziv, SMS ili lajk.
Ako bi sve to radio zato što zaista uživa, to bi bilo nešto drugo. Ali nije tako: jer sve to su mahom samo sredstva za ostvarenje cilja – da se drugi navedu na odobravanje takvih postupaka. Ništa drugo do kamčenje pabiraka pažnje i pokušaj da se od površnih stvari sklepa osećaj lične vrednosti.
Foto: Shutterstock
Ali o kakvoj vrednosti može biti reči kada, kako ističe Marko Aurelije, svi oni za čijim odobravanjem se teži ni sami nisu baš veličanstveni? I oni su zavedeni silesijom besmislica. I svi to znaju, ali niko ne želi da razmišlja o tome. Kako kaže rečenica iz filma Borilački klub: „Kupujemo stvari koje nam ne trebaju da bismo impresionirali ljude koje ne volimo.“ Zar to nije smešno i jadno?
Potpuno suprotno od onoga čime muževan muškarac treba da se vodi – unutrašnjeg spokoja i sigurnosti u sebe i svoje potrebe. U svoj put, koji mu ne određuju drugi već osluškivanje unutrašnjih znakova. Od potvrđivanja koje stiče od sebe, a ne od onih koji, nemajući svoje mišljenje i ne želeći da se zamaraju stičući ga, samo prežvakavaju i usvajaju stvari koje su čuli? Ako želite muževnost, ne možete slediti one koji o njoj ne znaju ništa.