Tačno je da primarna uloga začina da poboljšaju ukus hrane ali većina njih ima i još jednu dobru osobinu a to je da pozitivno utiču na ljudsko zdravlje. Različiti začini deluju različito pa se neki ponašaju kao antioksidanti, drugi snižavaju nivo holestorola u krvi, pomažu kod nadimanja, štite otpornost organizma na viruse i bakterije.
Foto: Pixabay
Takvi su recimo aleva paprika i šafran. Paprika takođe dobro utiče na krvotok, srce i mozak te se preporučuje osobama koje imaju srčanih problema. Ona pospešuje cirkulaciju, povećava broj trombocita.
Šafran jača imunitet i daje vitalnost organizmu. Njegov sastojak šafranal poznati je antioksidans, koji se bori protiv slobodnih radikala odgovornih za starenje ćelija. Takođe, ublažava predmenstrualne tegobe i ublažava bol u stomaku.
Crni biber, dodatak supama i kuvanim jelima, osim što je dobar borac protiv virusa i bakterija, ubrzava metabolizam, pomaže varenje hrane, tako što stvara enzime neophodne za ovaj proces. Doprinosi i poboljšanju rada bubrega.
Foto: Shutterstock
Kim poboljšava varenje tako što ulje iz njegovih semenki podstiče proizvodnju želudačnih sokova koji pomažu da se hrana brže vari.
Origano je jedan od najjmoćnijih prirodnih antioksidanata i antibiotika. Budući da sadrži dosta omega 3 masnih kiselina, on je odličan saveznik u snižavanju nivoa holesterola i triglicerida u krvi.
Pomaže i kod tegoba izazvanih bronhitisom, kod grčeva, kašlja, poremećaja metabolizma ali i obolelima od psorijaze i raznih kožnih bolesti kao što je ekcem.
Foto: Shutterstock
Da bi tako i delovali važno je i kako ih koristimo. A pravilno je ne kuvati ih na visokim temperaturama niti predugo. Zapravo, najbolje ih je dodati pred sam kraj kuvanja, a neki mogu čak i da se dodaju direktno u tanjir, bez kuvanja. Na taj način se čuva njihov ukus, miris ali i lekovita svojstva koja oni imaju po ljudski organizam.
Peršun je pak najbolje uzimati u svežem stanju. Tako se iskoriste sva njegova lekovita svojstva a najpoznatija su da umiruje živce, ublažava bolove, čisti krv.