Kako životinje spavaju i zašto baš tako?

Od pasa koji dremaju pomalo tokom čitavog dana, do delfina koji spavaju sa aktivnom jednom polovinom mozga – donosimo vam uvid u to kako životinje spavaju u svom carstvu.

Foto:Shutterstock

San je za ljude potreba, misterija, luksuz. Ne znamo zbog čega nam je neophodan, ali je činjenica da ne možemo bez njega. Sat vremena sna više ili manje može da učini naš dan sjajnim ili lošim.

"Većina životinja takođe spava, ali je njihov san veoma raznolik", navodi Džerom Sigl, psihijatar sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu. Brojne varijacije životinjskog sna uključuju dužinu procesa spavanja i dubinu sna, kao i načine na koje funkcioniše njihov mozak.

Od pasa koji dremaju pomalo tokom čitavog dana, do delfina koji spavaju sa aktivnom jednom polovinom mozga – donosimo vam uvid u različite načine spavanja u životinjskom svetu.

Ciklusi spavanja

Ljudi su, kao i svi ostali veliki čovekoliki majmuni, monofazni spavači. To znači da spavaju u jednom dužem intervalu u toku 24 časa. Bonoboi, šimpanze, gorile i orangutani imaju svoju verziju kreveta u džungli – oni grade platforme za spavanje na drveću, daleko od predatora i insekata. Gorile spavaju 12 sati, dok je orangutanima uglavnom dovoljno osam sati sna, kao i čoveku.

Kod nekih drugih primata, kao i kod većine sisara, spavanje je višefazni proces koji podrazumeva smenjivanje perioda spavanja i budnosti u okviru ciklusa od 24 časa. Kod pasa su naizmenični ciklusi budnosti i spavanja od oko 83 minuta, što znači da u danu spavaju nešto više od 10 sati i 30 minuta.

Razlog zbog koga su veliki čovekoliki majmuni privilegovani dugim, luksuznim snom, za razliku od neredovnih, kraćih perioda spavanja kod drugih majmuna, su upravo njihove platforme za spavanje. Majmuni moraju da balansiraju na tvrdim granama gde ih lako probude drugi majmuni ili predatori – što je za njih generalno korisno, ali nije dobro za ostvarivanje dužeg sna.

Foto:Shutterstock

Kako su čovekoliki majmuni sve više rasli, grane više nisu mogle da izdrže njihovu težinu, pa su sebi morali da naprave čvršću podlogu. To što mogu lepo da se ispruže, daleko od opasnosti koje vrebaju i brojnih drugih distrakcija, omogućava im da spavaju duže, bezbednije i mnogo dubljim snom.

Studija iz 2015. godine je pokazala da orangutani spavaju bolje od svojih rođaka babuna. Studija navodi da kognitivne sposobnosti primata mogu biti bolje u danu nakon dužeg i dubljeg sna.

Polovina mozga uvek na oprezu

Delfini, na primer, mogu ostati budni jednom polovinom svog mozga, dok je druga u dubokom snu. Ova sposobnost im omogućava da uvek drže jedno oko otvoreno, za slučaj da naiđe predator. "Delfini su, zapravo, na oprezu 24 časa dnevno, celog svog života", navodi Sigl.

Ovakav šablon spavanja, koji delfini dele sa kitovima, lamantinima, ušatim fokama i nekim pticama, naziva se unihemisferno sporotalasno spavanje. To je stanje dubokog sna u kome ne postoji REM spavanje, odnosno brzi pokreti očiju (rapid eye movement). REM spavanje je faza spavanja u kojoj je mozak najaktivniji, disanje se ubrzava, a većina mišića postaje privremeno paralisana. Konstantna tema naučnih rasprava je važnost REM spavanja i njegova uloga u procesima učenja i uticaj na memoriju.

"Delfini su izuzetno inteligentni, ali verovatno nikad tokom života ne iskuse REM spavanje. Kada bi doživeli istu paralizu mišića kao kopnene životinje, potonuli bi na dno okeana i udavili se", navodi Dejvid Rejzen, neurolog sa Univerziteta u Pensilvaniji. "Ako delfini spavaju samo jednom polovinom svog mozga, postavlja se pitanje da li su oni u tom trenutku budni ili u snu. Ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje", ističe Sigl.

Foto:Shutterstock

Neke vrste ptica takođe spavaju jednom polovinom svog mozga dok lete. Ptice iz roda fregata mesecima lete preko okeana i koriste polovinu svog mozga, dok drugom spavaju u toku letova. One spavaju samo tokom povoljnih vazdušnih struja koje im pomažu da dostignu visinu i da se na njoj održe i ne padnu u vodu.

Spavanje u letu se sastoji od kratkih sekvenci dužine 10 sekundi. Kada su na tlu, dostižu i 12 sati sna dnevno u jednominutnim sekvencama.

Foke krznašice su još jedna vrsta koja spava polovinom mozga dok je u vodi i pliva, ali kada su na kopnu, vraćaju se bihemisfernom spavanju celim svojim mozgom, baš kao i ljudi.

Foto:Shutterstock

Da li je životinjama uopšte potreban san?

Spavanje se kod životinja manifestuje na različite načine, ali univerzalna definicija spavanja bi bila: "period redukovane aktivnosti i sposobnosti reagovanja, koji se lako može preokrenuti i koji zahteva nadoknadu ukoliko dođe do deficita", objašnjava Sigl. Ipak, poslednji deo tvrdnje ne važi za sve sisare. Foke krznašice spavaju mnogo manje kada su u vodi, međutim, kada se vrate na kopno nemaju potrebu da nadoknade san.

Vinske mušice ipak imaju izraženu potrebu za spavanjem. Mogu spavati i do 12 sati u kontinuitetu u potpunoj tami. Ukoliko dođe do nedostatka sna, one spavaju duže tokom narednog ciklusa i pokazuju znake manje uspešne reproduktivne aktivnosti.

I vinske mušice i sisari koji manje spavaju imaju lošije performanse pri učenju. Ipak, studija iz 2019. godine je pokazala da ekstreman nedostatak sna ne utiče na njihovu stopu mortaliteta.

Potreba za nadoknadom sna ukazuje na homeostazu – težnju organizma da održi balans, što podržava mišljenje naučnika da je spavanje neophodno životinjama. Međutim, postoje izuzeci.

Vrsta slepog miša pod nazivom Myotis lucifugus je životinja koja najduže spava – 20 sati u toku jednog dana. Ali to mu nije neophodno. "Oni se hrane komarcima koji su aktivni oko četiri sata u toku dana. Ostatak vremena, Myotis lucifugus nema potrebu da bude budan, tako da spava kako bi čuvao energiju", objašnjava Dejvid Rejzen.

Spavanje, odmor i hibernacija

Redukovana sposobnost reagovanja, slična našem ignorisanju alarma pred buđenje, predstavlja razliku između spavanja i odmora, neaktivnosti ili jednostavno nedostatka pokreta kod nekih životinja. "Ukoliko spavate i neko prošapuće vaše ime, nećete mu odgovoriti, ali životinje u stanju odmora brže odgovaraju na stimuluse", navodi Rejzen.

Vrsta meduze Cassiopea tokom noći odmara, njen klobuk pulsira tri puta ređe nego u toku dana i slabije reaguje na stimuluse poput hrane. Ukoliko ostanu budne tokom noći, njihova aktivnost se kasnije smanjuje za 17 procenata.

Hibernacija je stanje neaktivnosti i usporenog metabolizma u koje životinje stupaju kako bi preživele hladne zimske mesece. Hibernacija i drugi dugački odmori nisu spavanje kakvo mi zamišljamo. Oni su povezani sa temperaturom ili promenama u životnoj sredini, poput nedostatka hrane.

Foto:Shutterstock

Kako bi sačuvale energiju u ekstremnim uslovima, neke životinje ulaze u stanje dubokog sna, koje traje manje od 24 sata, tokom kog se temperatura tela značajno spušta i metabolizam se usporava. Kod vrste kolibrija Lampornis clemenciae, otkucaji srca se spuštaju sa više od 1.200 otkucaja u minuti na samo 50 tokom ovog perioda. Ovaj odmor im pomaže da prežive i sačuvaju energiju tokom hladnih zimskih meseci.

Estivacija je "letnji san", tj. neaktivnost životinja tokom dugih vrelih i sušnih perioda. Protopterus annectens, vrsta ribe dvodihalice, luči sekret od koga oko sebe napravi čauru pre nego što se ukopa u zemlju. Period estivacije provodi u sigurnom staništu, čekajući da prođe sušni period tokom kog presuši voda u kojoj živi.

Balans između spavanja i života

Spavanje možda ne izgleda kao najbezbedniji ili najbolji način da životinje utroše svoje vreme. Umesto toga, mogle bi da jedu ili da paze da ne naiđu predatori. "U prirodi je najbitnije da svoje gene prenesete na potomstvo", ističe Sigl.

Životinje se uglavnom pare tokom određene sezone, ali ukoliko bi bile neprestano budne to ne bi imalo pozitivan uticaj na proces parenja. Najbolji način za produžetak vrste je da štite svoje gene i da obezbede uslove za preživaljavanje svojih mladunaca. U tome im san može dosta pomoći.

"Kada bi ljudi bili budni i tokom noći kako bi neprestano štitili svoje potomke, naša deca bi zasigurno bila malo bezbednija", navodi Sigl. "Međutim, bilo bi nam potrebno više energije za rad mozga i srca i, dugoročno, to bi negativno uticalo na opstanak nas i naših beba. To je slučaj i sa većinom drugih životinjskih vrsta."

Foto:Shutterstock

Životinje uglavnom imaju svoje sigurno mesto za spavanje. Ipak, one koje ga nemaju, poput velikih biljojeda, ne spavaju dugo i zasigurno nemaju dubok san kao ljudi. Veliki biljojedi poput žirafa i slonova puno vremena troše na ishranu, tako da noću spavaju samo oko dva sata. "Kada bi žirafe spavale kao i mi, ispružene i nesvesne, na svetu više ne bi bilo žirafa", objašnjava Sigl.

Cvrčci budu u stanju mirovanja čak 13 ili 17 godina i oni su odličan primer jedne uspešne vrste. Većinu svog života provode u rupama pod zemljom gde ih ima na milione. "Nije bitno koliko vremena životinja provede budna. Preživljavanje je uslovljeno brojem potomaka sposobnih da imaju svoje mladunce. Svaka vrsta ima optimalan odnos stanja budnosti i spavanja u zavisnosti od svoje ekološke niše", zaključuje Sigl.