U želji da se razlikuju od drugih, roditelji su sve skloniji eksperimentima davanju imena svojih prinčeva i princeza. Iako se nekima čini da ovoj mašti nema granica, postoje jasna pravila kojih roditelji moraju da se pridržavaju kod imenovanja svoje dece.
Foto: Shutterstock
Imena koja su uvredljiva, ili su pak u potpunom neskladu sa običajima sredine u kojoj dete odrasta, nisu dozvoljena. Ovo je jasno propisano članom br. 343 Porodičnog Zakona Srbije.
Ako roditelji ne odustaju od namere da detetu daju pogrdno ime, ili ime kojim bi dete bilo izloženo ismejavanju, matičar je dužan da predmet dostavi nadležnom organu starateljstva na odluku, piše sajt znacenje-imena.com.
No šta je u "suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine", a šta je samo pomalo "neobično", o tome se da raspravljati. Shodno tome, naši sugrađani ponekad nose nesvakidašnja imena, pa se neki pripadnici muškog pola u Srbiji se odazivaju na imena kao što su : Zeka, Mrgud, Anđeo, Svilenko, Dinarko, Svemir, Istok, Nebo. Pripadnice lepšeg pola nose imena kao što su: Boja, Vučica, Svila, Blagodarna, Nedra, Vidra, Kiša, Gala, Voljena, Istra i Lika.
Foto: Shutterstock
Koja imena se najčešće menjaju?
Dragan i Milica su najčešća srpska imena, vodeći ubedljivo prvo mesto u čak 84 opštine u Srbiji. Mnogi roditelji žele da se izdvoje iz mase i prosto ne žele da daju deci ovakva konvencionalna imena. Pa iako neka od gore navedenih imena u prvi mah zvuče možda bizarno i smešno, mnogima se baš ovakva imena dopadaju.
Ipak ni Vidra, a ni Mrgud nisu osuđeni da nose svoja imena do kraja života. Pravo na promenu ličnog imena ima svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje.
Po podacima iz Zavoda za informatiku i statistiku najčešće se menjaju ona imena koja se najčešće i daju deci. Tako su ženska imena koja se najčešće menjaju u neko drugo ime prošle godine bila: Marija, Dragana, Ivana, Sanela i Zorka, a muška imena su: Nenad, Zoran, Saša i Nikola.