U narednih nekoliko meseci, zbog niskih spoljnih temperatura, sobno cveće će morati da bude unutra, u kući. Dobro je znati sa čime delimo životni prostor, jer među cvetnim vrstama ima i takvih koje nije baš poželjno držati u kući ili ih barem ne treba seći, kako se ne bi došlo u dodir sa njihovim sokovima koji mogu da izazovu zdravstvene probleme, kao što su glavobolja, alergija, nesanica i slično.
Foto: Pixabay
Poseban oprez neophodan je kod porodica sa malom decom, jer sokovi nekih biljaka mogu da budu otrovni po mališane ukoliko neoprezno dođu do njih i progutaju ih. Zato je najbolje problematične biljke ili ne držati u kući sa malom decom ili ih skloniti izvan njihovog domašaja, npr. na police gde deca ne mogu da ih dohvate.
Foto: Shutterstock
Potencijalno otrovne su klivija, difenbahija, inače veoma omiljena biljka kod nas, zatim filadendron, odnosno njegovi listovi, azaleja, hortenzija, kroton, ljiljani.
Ljiljani, na primer, noću upijaju kiseonik, a ispuštaju ugljen dioksid, što kod ljudi može da izazove jutarnju glavobolju ili nesanicu.
Zbog toga ove biljke nikada ne treba držati u spavaćoj sobi, već ih čuvati u drugim prostorijama, predsoblju, hodnicima i slično.
Foto: Pixabay
Za razliku od pomenutih biljaka, postoje i one cvetne vrste koje je poželjno imati u kući jer mogu da očiste vazduh. Naime, jedne imaju sposobnost da apsorbuju štetna zračenja koja emituju ekrani televizora, monitori računara, mobilni telefoni, mikrotalasne pećnice i drugi kućni uređaji, a druge neutrališu štetne hemijske supstance iz boja, lakova, razređivača i sredstava za čišćenje.
Dobri neutralizatori pomenutih hemikalija su dracena i fikus a kada je reč o štetnim zračenjima kućnih aparata u njihovom neutralizovanju su od najveće pomoći kaktusi, paprat, aloja.
Foto: Pixabay
Nije neophodna baš šuma biljaka u stanu da bi ga očistile od hemikalija i zračenja. Dovoljno je da broj kvadrata u stanu podelite sa deset i dobićete broj biljaka koje su vam neophodne, pošto je jedna dovoljna da čistim drži 10 metara kvadratnih.