Sendvič tehnika – kako da iskritikujete nekoga, a da ih pritom ne uvredite

Postoje teme na koje su ljudi posebno osetljivi, gde se osećaju nesigurno, pa ih kritika upućena u tom domenu jače boli (npr. kritika fizičkog izgleda za nekoga ko se oseća inferiorno u tom domenu).

Foto: Shutterstock

Može nas naljutiti, recimo, kritika koja se odnosi na naš profesionalni ili lični život, od osobe koju smatramo nekompetentnom za to.

- Ako nismo previše sujetni, uvažićemo onu koja nudi rešenje i informaciju o tome šta bi trebalo da promenimo kako bismo unapredili sopstveno ponašanje u oblasti života koja nam je važna. To je takođe i kritika koja sadrži i pohvalu, odnosno naglašava i neke naše dobre strane, kao takozvana "sendvič kritika" kada se primedba na ponašanje upućuje između dve pohvale ili pozitivne informacije - kaže Stanislava Popov, psiholog i psihoterapeut.

Kritika izaziva suprotan efekat kada je doživljena suviše lično ili je iskazana na neadekvatan način, pa, zaista, bude uvredljiva. Takođe, ako je suviše uopštena, a ne odnosi se na specifične aspekte ponašanja koja druga osoba želi da promenimo, javiće se revolt ili nerazumevanje.

Foto: Shutterstock

Uopštene kritike poput: "Duboko si me razočarao", ili "U grob ćeš me oterati", "Zbog tebe patim..." treba izbegavati, jer predstavljaju emocionalnu ucenu, izazivaju osećaj krivice, a ne nude informaciju o tome šta nam tačno u ponašanju druge osobe smeta ili želimo da promeni.

Kako kritikovati?

- Najbolje je započeti rečenicu sa onim što mislimo, osećamo i želimo, da damo osobi plus na ličnost, a minus za ponašanje koje želimo da promeni i ponudimo potencijalno rešenje - kaže Stanislava Popov.

- Prihvatanje kritike ima mnogo veze sa ličnošću. Na primer, osobe sa izraženim narcisoidnim osobinama, veoma burno reaguju na to - ističe Popov.

Foto: Shutterstock

Pasivno-zavisne osobe su veoma osetljive na kritiku, visoko senzitivne osobe, takođe. To su različiti opisi ličnosti, ali ono što je presek u svim ovim slučajevima jeste nestabilno samopoštovanje koje u velikoj meri zavisi od postignutih uspeha i odobravanja drugih.

Ako naše samopoštovanje, odnosno opšte osećanje lične vrednosti zavisi isključivo od pomenutih kriterijuma, u opasnosti smo od niskog samovrednovanja svaki put kada taj zahtev ne zadovoljimo. Postizanje takvog strogog zahteva prema sebi, uvek i u jednakoj meri tokom života, gotovo je nemoguće.

Drugim rečima, ako smo skloni da tuđu kritiku doživimo kao lični neuspeh ili povredu naše ličnosti, bićemo podložniji burnom emocionalnom reagovanju svaki put kada se sa tim susretnemo.