Ksenija Atanasijević – prva žena koja je doktorirala u Srbiji
Prisustvo žene pred komisijom za odbranu doktorata predstavljalo je presedan 1922. godine. Patrijarhalni muškarci još su samouvereno vladali znanjem u Srbiji i za pripadnice "slabijeg pola" na Beogradskom univerzitetu nije bilo mesta. Ksenija Atanasijević je ušla u punu salu Filozofskog fakulteta, odlučna u nameri da postane prva žena s uspešno odbranjenom doktorskom tezom.
Foto: Instagram
Ljiljana Vuletić, autorka monografije Život i misao Ksenije Atanasijević, opisala je sramotne poteškoće pojedinih članova komisije da poveruju u znanje mlade filozofkinje. Kad je Ksenija, na primer, s lakoćom rešila zadatak iz geometrije, jedan od profesora okrenuo se ka drugom i rekao: "Verujete li vi, dragi kolega, da je sve u redu s hormonima ove mlade dame?"
Matildin efekat?
Umanjivanje naučnog doprinosa žena i pripisivanje njihovih zasluga muškarcima toliko je zastupljeno da je poznato kao Matildin efekat. Termin je skovan po Matildi Džoslin Gejdž, američkoj spisateljici i aktivistkinji iz 19. veka, koja je prva pisala o problemima žena u nauci. Ksenijine radove iz filozofije, etike, estetike i antičke književnosti, istina, niko nije prisvojio, ali je put kojim je krenula posle doktorata bio veoma omalovažavajuć i trnovit.
Prve ozbiljne protivnike stekla je kad je trebalo da postane docent i predavač na Filozofskom fakultetu. „Ima krajeva gde žene u ruku ljube mlađe muškarce, a vi hoćete da date katedru docenta jednoj mladoj devojci?“, žalio se Miloš Trivunac, profesor nemačkog jezika i književnosti. Srećom, zbog podrške mentora Branislava Petronijevića, Ksenija je posle niza smicalica i odlaganja ipak počela da predaje 1924. godine.
Naučni opus koji je ostavila iza sebe obuhvata nekoliko knjiga i više od 200 naučnih radova prevedenih na francuski, nemački, holandski, češki i bugarski jezik. Brojna predavanja održala je u Jugoslaviji, Atini, Sofiji, Parizu i u drugim gradovima. Pored toga, bila je članica predsedništva Lige žena za mir i slobodu i urednica Ženskog pokreta, prvog feminističkog lista u zemlji. Svojim predavačkim radom otvorila je vrata za više od 6.500 žena, koliko ih danas radi kao nastavno osoblje u visokoškolskim ustanovama u Srbiji. Uprkos svemu, malo je ljudi koji su upoznati s njenom životnom pričom.
View this post on Instagram
Inicijativa za spomen-obeležje
„Zapostavljenost prve doktorke filozofije van akademske zajednice može se posmatrati kao pokazatelj nedovoljnog ili neadekvatnog akademskog angažovanja u dijalogu s javnošću – dijalogu putem kojeg bi njene vrednosti bile približene našem društvu.
Opšte poznavanje Ksenijinih progresivnih, feminističkih i pacifističkih ideja, kao i etičkih principa, moglo bi u današnjim okolnostima da predstavlja dragocenu protivtežu jačanju retrogradnih pojava“, kaže dr Vesna Trifunović, antropološkinja Etnografskog instituta SANU i članica inicijative za podizanje spomen-obeležja Kseniji Atanasijević.
Inicijativu je pokrenula grupa naučnika „Nauka bez cenzure“, Udruženje istraživača instituta humanističkih nauka i Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Dr Trifunović, kao jedna od njenih predstavnica, ne spominje retrogadne pojave slučajno. Detalji iz Ksenijine biografije s lakoćom otkrivaju katastrofalne posledice sujete i zloupotrebe moći njenih kolega, što mnogim akademskim građanima nije strano ni u današnje vreme.
Ulazak u pakao
Neprijateljstvo prema hrabroj filozofkinji dobilo je na zamahu kad je postala docent. Prijateljski nastrojeni etnolog Tihomir Đorđević je rekao: „Čestitam vam, gospođice, ušli ste u pakao!“ – i to se pokazalo bolno istinitim.
Filozof i prevodilac Nikola Popović je, na primer, podržao Ksenijin izbor u zvanje docenta na sednici, ali mu to nije smetalo da je ismeva pred studentima u svakoj prilici. Kad je ona „uzvratila“ kritikom njegovog filozofskog rada, što bi u nauci trebalo da bude ne samo poželjno već i podrazumevajuće, nastala je prepirka koja je potrajala dve godine i podelila akademsku zajednicu.
Ksenija je varljivu podršku dobila još jednom – prilikom pokušaja da napreduje u karijeri i postane vanredna profesorka.
Uprkos jednoglasnoj odluci na sednici, arheolog Miloje Vasićoptužio je za plagijat i zaustavio proces izbora 1928. godine. Komisija je potvrdila neosnovanost optužbe posle više meseci, ali je izveštaj sramotno držan na Filozofskom fakultetu čak dve godine.
Kad je potvrda konačno dospela pred Univerzitetsko veće, ono je, uz skandalozno kršenje zakona, ipak odbilo kandidaturu.
Godinama kasnije, u proceduri koja je pokrenuta pre zakonskog roka, Ksenija je ostala i bez osnovnog zvanja docenta.
Razočarana i povređena, dala je otkaz. Izašla je, kako je napisala, u susret neutoljivoj želji rektora Beogradskog univerziteta i njegovih pomagača s Filozofskog fakulteta da je posle više od decenije rada ostave bez uslova za egzistenciju.
View this post on Instagram
Izbrisana filozofkinja
Sagledan iz današnjeg ugla, slučaj Ksenije Atanasijević može se okarakterisati kao jedan od najvećih skandala u istoriji Beogradskog univerziteta, a nezamislivom tretmanu nije bilo kraja ni kad se povukla.
Posle Drugog svetskog rata optužena je da je uticala na ostavku svog prijatelja Milana Grola, koji je prihvatio položaj predsednika u Titovoj koalicionoj vladi, čime je, navodno, dovela zemlju u političku krizu.
Iza optužbe je stajao Dušan Nedeljković, profesor i dekan Filozofskog fakulteta. Zatražena je smrtna kazna, ali se Ksenija spasla zahvaljujući pojedincima iz političkog vrha i podsećanjima da se među prvima usprotivila nemačkoj okupaciji (zbog čega je ranije hapsio i Gestapo).
Tako su umesto Ksenije simbolično stradala njena naučna dela – zabrana radova koje je potpisala bila je na snazi do 1952, posle čega se može govoriti o nedovoljno utešnoj rehabilitaciji.
Materijalnog sećanja na ovu izuzetnu ženu više nema. Preminula je 1981, u devetoj deceniji života, ali ne počiva u miru.
Taksa za njenu porodičnu grobnicu na Novom groblju nije plaćena jer nije imala potomaka. Grobno mesto je prekopano i prodato krajem osamdesetih godina prošlog veka.
Nadgrobna ploča ne postoji, kao ni zemni ostaci. Filozofkinja je izbrisana. U svetu u kome je bila nepoželjan vesnik novog doba i emancipacije, preživele su samo njene snažne reči i uspomene na hrabrost.
Ispravljanje nepravdi
„Ohrabrujuće je što smo dobili potvrdu iz Skupštine grada Beograda da će predlog o podizanju spomen-obeležja Kseniji Atanasijević biti usvojen.
Na taj način mogle bi bar delimično da se ublaže brojne nepravde koje je preživela. Sledeći korak je preciziranje finansija za projekat, idejno rešenje spomen-obeležja i utvrđivanje tačne lokacije na Studentskom trgu, za koji verujemo da je najprimerenije mesto za odavanje počasti.
Studentski trg je simboličan prostor akademskog stasavanja novih generacija, kojima život i delo sjajne filozofkinje mogu postati smernice intelektualnog i moralnog razvoja“, kaže dr Vesna Trifunović i dodaje da postoji namera za proširenje aktivnosti, odnosno održavanje predavanja na Narodnom univerzitetu Ilija Kolarac, na kome je Ksenija često gostovala.
Divna inicijativa zaista bi mogla da ublaži stare rane, ali je važnije što posredno postavlja pitanje na koje još nemamo odgovor: Zašto imamo tako malo poštovanja prema pojedincima koji nas intelektom i naučnim radom najviše zadužuju?
10
0
