Romeo i Julija, Marko Antonije i Kleopatra, Tristan i Izolda – tragične romanse i tužna ljubav postoje otkad je sveta i veka. No, da li ste znali da se možda najtragičnija ljubavna priča dogodila još u drevnom Egiptu?
Foto: Pixabay
Dok neki tvrde da je mit o Ozirisu i Izidi samo to – legenda koja se održala do današnjih dana, činjenica je da je ovaj par dirnuo ljude širom sveta.
O dramatičnoj i pomalo bizarnoj ljubavi između obožavanih bogova starog Egipta govore brojna svedočanstva. Kult Ozirisa i Izide negovao se u antičkom svetu i proširio čak i na Grčku i Rim.
Podizani su impozantni hramovi i slavljena njihova velelepna moć. Mnogi turisti u savremeno doba, kada otputuju u Egipat na letovanje neizostavno obilaze Izidin hram na ostrvu File, kao i hram posvećen Ozirisu u Abidosu.
U čemu je magična privlačna snaga priče o egipatskim bogovima? Kako su se zavoleli Oziris i Izida i kako su stradali zbog ljubavi? Gde danas možemo pronaći tragove ove vanvremenske legende? Pročitajte.
Foto: Pixabay
Prema staroegipatskom predanju, Izida i Oziris su bili deca egipatskih bogova Geba, koji je predstavljao zemlju, i boginje Nut (boginje neba). Oziris i Izida su bili brat i sestra, ali i muž i žena – kralj i kraljica starog Egipta.
Oziris je bio dobar kralj Egipćanima, doneo je nove zakone, naučio narod da živi mirno u svojim selima i obrađuje zemlju. Kako je bio moćan i mudar kralj uživao je veliko poštovanje i ljubav ljudi. Ujedno, živeo je u velikoj ljubavi sa svojom ženom Izidom.
Međutim, pored njih dvoje, Geb i Nut su imali još dvoje dece – bogove Set i Neftis, koji su takođe bili u braku. Nasuprot skladnoj ljubavi između Ozirisa i Izide stajala je velika Setova ljubomora i zavist.
Postoji nekoliko različitih izvora i varijanti mita o egipatskim bogovima i njihovoj sudbini.
U svakoj dolazi do sukoba između Ozirisa i Seta – negde zbog Setove ljubomore jer su obe sestre Izida i Neftis bile zaljubljene u Ozirisa, negde iz Setove želje da vlada i popne se na egipatski presto.
U svakoj od ovih verzija ishod je isti – Set kuje plan za Ozirisovo ubistvo i uspešno ga sprovodi u delo.
Foto: Pixabay
Stravičan i podmukli plan Set je izveo lako. Mit kaže da se jedne noći ušunjao u spavaće odaje Ozirisa i Izide i detaljno izmerio Ozirisovo telo.
Potom je naručio da se napravi veličanstveno ukrašen drveni sanduk po tim merama i izneo ga tokom večere pred goste i sve dvorane.
Perfidna zamka sastojala se u sledećem – pozivao je redom prisutne da probaju mogu li da stanu u sanduk i obećao da će ga pokloniti onome ko u tome uspe. Kako je pravljen za samog Ozirisa, sanduk nikom drugom nije bio taman.
Na kraju, kad je došao red da Oziris proba, Set je naredio da se kovčeg zaklopi, poklopac zakuca i zapečati rastopljenim olovom, a potom baci u reku Nil.
Očajna Izida je pronašla mrtvog Ozirisa, a kada je Set otkrio da pokušava da ga oživi naredio je da se njegovo telo raskomada na 14 delova i raznese svuda po Egiptu.
Staroegipatska mitologija i religija dalje govori o neopisivoj snazi Izidine ljubavi. Upravo sa Ozirisovom smrću počinje novo poglavlje u njihovoj večnoj vezi.
Naime, vođena očajničkom ljubavlju i tugom Izida se transformisala u veliku pticu i letela visoko iznad egipatske zemlje. Koristeći svoj oštar vid, uspela je da pronađe sve delove tela da ponovo sastavi Ozirisa.
Uz pomoć svoje sestre Neftis i bogova mrtvih Tota i Anubisa, egipatska boginja je izvršila veliki magijski čin. Pažljivo sastavljajući Ozirisovo telo iz noći u noć, umotavajući ga u lanene trake stvorili su prvu mumiju.
Konačno, u noći punog meseca, Izida je koristila moćnu magiju i vratila svog muža u život. Međutim, priča ovde ne dobija svoj srećan kraj!
Vaskrsli Oziris je zagrlio Izidu i rekao da ne može da ostane u svetu živih. Kako je umro, morao je da se preseli u svet mrtvih, gde će postati bog Podzemnog sveta.
No, Izida nije ostala sama. Oziris joj je prorekao skoro rođenje njihovog sina Horusa, koji će pobediti Seta i postati veliki zaštitnik egipatskog naroda kao što je to bio i njegov otac.
Egipćani su verovali da se pre njegovog silaska u Donji svet dogodio čin božanskog spajanja – Oziris i Izida pretvorena u sokolicu poslednji put se spajaju kao muž i žena i ona tom prilikom začne Horusa, poznatog kao Sunčevog ratnika sa glavom sokola.
Foto: Pixabay
O tragičnoj i neobičnoj sudbini egipatskih bogova u najvećoj meri saznali smo od starogrčkog pisca Plutarha.
Upravo iz njegovog spisa otkrivamo da je Oziris bio prvi kralj Egipta, bog plodnosti i poljoprivrede, a nakon stradanja i bog podzemnog sveta i mrtvih.
Staroegipatski bog se svuda prikazuje sa faraonskom bradom, zelenom kožom i krunom atef. Uglavnom u rukama drži pastirski štap i oruđe za vršidbu.
Kao jedan od najstarijih i najpoštovanijih egipatskih bogova, Oziris je dugo cenjen i njegov kult održao se do pojave hrišćanstva.
Egipćani su mu posvetili hram u Abidosu, za koji se veruje da je mesto božanskog spajanja i Ozirisovog silaska u Svet mrtvih. U narodu se čak razvilo verovanje da se ovde nalaze “stepenice duša” – prolaz iz sveta živih u kraljevstvo umrlih.
Izida je neosporno boginja koja je uživala najviše divljenje i uvažavanje u antičkom svetu. Kao vladarki Egipta, boginji plodnosti, Meseca i neba, pripisivale su joj se osobine i moći drugih ženskih božanstava.
Ona je bila personifikacija majke, žene i uopšte ženske prirode. Smatrana je boginjom magije, zaštitnicom faraona, jednom rečju univerzalnom boginjom.
Do današnjih dana sačuvan je njen hram na ostrvu Fileu, koji je vekovima privlačio hodočasnike iz Mediterana.
Premda su tragično rastavljeni, supružnici i ljubavnici Oziris i Izida ostaju simbol večne ljubavi koja pobeđuje najviše zlo.
Njihov trijumf ogleda se pre svega u veličanstvenoj borbi da opstanu i sačuvaju svoju ljubav, a onda i u Horusovoj osvetničkoj pobedi nad Setom. Kako legenda kaže, stvoren u božanskom činu sin Ozirisa i Izide vladao je Egiptom dugo i pravedno.