Kaže mi, prijatelj, piši o ljubavi, to treba ljudima. U najkraćim crtama.
Sve drugo imaju. Iako nemaju, bez njega mogu. Samo ne mogu bez ljubavi.
Ne mogu ni ja, priznajem. Dok je nisam našao nisam je našao.
Otkada sam je našao, našao sam i sebe, u sebi...
Ljubav kao ispunjenost, ljubav kao ravnoteža, ljubav kao mogućnost da se razume, oseća, voli.
Ljubav je nalik veštom pokretu balerine koju malo šta može da izbaci iz težišta dok igra
Ljubav je svetlost koja ne pristaje ni na čiji mrak ali razume.
Ljubav je pokretačka snaga, dublji uvid, sposobnost da se u ličnom vidi i ono zajedničko.
A i obrnuto, da se u svemu vidi ono svoje, vlastito.
Što je čovek bliži stanju ljubavi u sebi sve je dalje od potrebe da se sveti.
A i kome, zašto?
Tada više razume, lakše prašta i pristupa.
Manje je osvetnik, podlac, više je čovek, biće.
Do ljubavi se dolazi, ona postoji u nama ali treba naći način da je izraziš, potvrdiš, oživiš. Na njoj se radi kao i na svemu drugom. Ljubav je energija, podsticaj, pokretač. Vrhunac je osećaj opijenosti i lakoća.
Kada sve što radiš, radiš iz ljubavi, svestan njene snage.
To i ne može toliko da se objasni koliko se oseća, kada je čovek opijen njome...
Ljubav nema veze sa zanimanjem, nacijom, polom već sa onim osećajem u sebi kada se pomire mnogi nemiri. Onda lakše pričaš, slušaš, postojiš.
Onda lakše živiš.
Stanje ljubavi je stanje u kome vladaš sobom...
Znam kako sam živeo dok je nisam probudio u sebi, svi su mi za sve bili krivi.
Ljutnja, bes, nemoć, umesto da otključam vrata sebe i otvorim se prema svetu.
Znam kako sam živeo nakon toga.
U slobodi, miru.
I kada je bolelo, ljubav me nije napuštala.
Do nje se ne dolazi samo razmišljanjem, ona se živi.
I kada se oživi sve je moguće.
Tačnije ništa nije nemoguće.
Znam o čemu pričam.
A nadam se da znaš i ti...
I zato ne treba više da se bratimimo po raznim podelama nego u onoj jednoj, najvažnijoj. Ljubavnoj.
Da se prepoznajemo po tome ko koliko nosi ljubavi u sebi i koliko je u stanju da je probudi u drugim ljudima.
Što si to više u stanju, bliži si mi.
A nadam se i ja tebi...
Stefan Simić