Da li u današnje vreme olako odlučujemo da stavimo tačku na emotivni odnos, čak i kada partner možda zaslužuje još jednu priliku?
Foto: Shutterstock
U savremenom društvu traje proces u kome se žene sve više osamostaljuju i neki socijalni razlozi (finansijska zavisnost, sramota ako si razveden i slično) više ne postoje. Neguje se i kult sopstvene ličnosti, gde je potreba da vam je dobro prerasla u sebičluk. Rad na sebi i ostvarivanje ciljeva, stavljanje sebe na prvo mesto ne podrazumeva da to radimo na štetu drugih.
Spiritualna potreba da drugu osobu učinimo srećnom i doprinesemo njenom razvoju se sve više gubi, a onog koji je takav opisujemo kao naivnog, najblaže rečeno. Zaboravljamo da smo socijalna bića i da samo kroz odnos sa drugima možemo u potpunosti da se ostvarimo. Voleti sebe, znači, pre svega, prihvatiti svoje mane i nedostatke i mogućnost da nas drugi vole tako nesavršene.
Ukoliko partneru ne date drugu šansu to je pokazatelj lične nespremnosti da radite na sebi, naglašava sagovornica. Najlakše je povući se, malo patiti, pa pokušati ponovo. Ili potpuno odustati od emotivnog odnosa. Ukoliko ne upoznamo i prihvatimo sebe, velika je šansa da opet nađemo sličnog partnera. Problem je, kaže, i što smo vrlo površni u iskazivanju emocija. I ne samo u tome, već i u njihovom prepoznavanju i jasnom definisanju.
Foto: Shutterstock
- To se danas zove emocionalna (ne)pismenost, što sociolozi i psiholozi objašnjavaju sve bržim tempom života i sticanjem materijalnog - smatra psiholog.
Zaboravljamo na svoju duhovnost i na to da su emocije pokretačka snaga. Čak i poslovnog uspeha. Svaki psihološki problem je uzrokovan upravo neprepoznavanjem i neprihvatanjem svojih emocija. Gotovo da nema osobe koja nije anksiozna, granični poremećaj do pre dvadesetak godina nije ni postojao u nomenklaturi psiholoških poremećaja.
Emocije koje ne čine da se osećamo dobro, negiramo, racionalizujemo, potiskujemo. To što se pravimo da ih nema, ne znači da je tako. Upravo potisnute emocije i dovode do ozbiljnih ne samo emotivnih poremećaja, već i mnogih psihosomatskih bolesti. Živimo u vremenu kada nije dobro pokazati emocije, jer odmah ste okarakterisani kao slabić. A niko ne želi to da bude.