Preljuba za mnoge parove znači i kraj odnosa. Ali postoji način kako prevazići preljubu, bol i krizu. Takva teška situacija može čak podstaći razmišljanja o započinjanju novog poglavlja na zdravijim temeljima.
Foto: Shutterstock
Kako oprostiti i zajedno krenuti dalje - pitanje je s kojim se suočavaju osobe koje su doživele preljubu u svojoj vezi. Ponekad je neveran bio partner, ponekad partnerka i, prema iskustvu psihologa u radu s parovima, predrasuda je da se jedan pol lakše upušta u prevaru od drugoga.
Svaka nevera i svaki par je priča za sebe, ali u svakoj priči jedna je konstanta: osoba koja je doživela partnerovu preljubu povređena je i razočarana, puna ljutnje, besa, ogorčenja, ponekad čak i mržnje. S druge strane, osoba koja je bila neverna oseća se krivom, često želi da popravi stvar i najradije bi da se neversvo više nikada ne spomene ni jednom rečju. Dakle, polazišta su različita i izazov su i za partnere i za terapeuta.
Vratiti poverenje u odnos nakon nevere nikada nije lak i brz posao. Da bi se uopšte krenulo prema tom cilju, važno je da par shvati šta se dešavalo u njihovom odnosu mnogo pre nevere. Važno je uvideti jesu li postojali zanemareni znakovi koji su upućivali na nezadovoljstvo ili udaljavanje.
Foto: Shutterstock
Uvek je važno kako partneri definišu neveru i šta se konkretno njima dogodilo - da li je bila reč o seksualnom odnosu s trećom osobom ili je u pitanju emocionalna nevera, poljupci ili nešto drugo? Da li je reč o prolaznoj avanturi ili je u pitanju duža veza koja se u tajnosti odvijala paralelno s brakom ili partnerstvom i stoga je uključivala puno laganja i skrivanja? Iako mnogi tako ne razmišljaju, izuzetno je važno u fazi upoznavanja razgovarati o neveri i stavovima koje o njoj imamo.
U većini slučajeva parovi ne dotiču tu temu. Ona je svojevrsni tabu i podrazumeva se da se to ne sme ni dogoditi. Ali u stvarnom životu to nije praksa. Dokazana statistika tvrdi da više od 50 posto osoba u predanim vezama (braku ili partnerstvu) u nekom trenutku života načine preljubu.
Foto: Shutterstock
Ne postoji jasna definicija nevere koja bi imala isti značaj za sve parove. Svatko treba za sebe odrediti šta je za njega nevera i to jasno iskazati: poljubac, seksualni odnos, emocije koje se osete prema nekoj drugoj osobi, seksualno obojeno dopisivanje na internetu bez stvarnog kontakta... Svakako da jasna pravila neće sprečiti neveru, ali ona mogu omogućiti partnerima da saznaju koja su pravila onog drugog i pokušaju ih poštovati.
Iako možda imamo jasne stavove o tome šta ćemo učiniti ako nas partner na taj način izneveri, neretko ostajemo zatečeni i ne znamo šta da učinimo, kako da se postavimo. Pitamo se možemo li uopšte išta učiniti i izaći iz tog oblaka koji se našao iznad nas. Iskreno, zaista je teško i neki parovi u tome ne uspevaju. Ali, upoznala sam mnoge koji su uspeli, koji su prevazišli bol, razočaranje, gubitak, grižu savesti... i uspeli da sačuvaju porodicu, i ne samo ostanu zajedno nego čak ostvare dublji i kvalitetniji odnos. Sve to se ne može dogoditi ukoliko nemamo snažnu motivaciju za spašavanje odnosa. Ono što nam može pomoći jeste da pogledamo pozitivne strane odnosa koje bismo želeli sačuvati i oživeti. Katkad je dovoljno želeti oprostiti.
Foto: Shutterstock
U samom procesu praštanja i ponovne izgradnje poverenja i intimnosti važno je dati dovoljno prostora boli i razgovarati o osećanjima - kako o osećanjima prevarene osobe tako i one koja je prevarila. Ta faza kod svakog pojedinca različito traje, ali treba imati strpljenja i ne srljati u sledeću fazu.
Katkad prevarenoj osobi treba mnogo vremena da bi izrazila svu ljutnju i mogla da počne konstruktivno razgovarati i slušati. Tada je važno pričekati da se te prve emocije šoka i neverice slegnu. Tek tada partneri polako postaju sposobni da izraze svoje osećaje i čuju i dožive osećaje druge strane.
Nakon toga potrebno je započeti razgovore o onome što je dovelo do nevere - zašto je krenulo nizbrdo, kako smo se udaljili jedno od drugoga, koje smo potrebe želeli da zadovoljimo kada smo se upustili u odnos s nekom trećom osobom. Nije lako razgovarati o tim temama i verujem da većina klijenata koja se odluči na savetovanje nakon nevere, odlazi kod stručnjaka baš zato što ne zna kako bi sama pokrenula tu bolnu temu.
Foto: Shutterstock
Cilj je da oboje uvide da su postojali stavovi, obrasci ponašanja i procesi koji su doveli do nevere. U osvešćivanju svega što je prethodilo neveri leži potencijal da se ponovno izgradi poverenje. Neki parovi odustanu u ovoj fazi jer shvate da ono što je prethodilo preljubi nije odnos kakav su mislili da imaju i ne vide mogućnost za promene koje bi ih zadovoljile.
Postoje i oni koji suzdržavanje od seksa doživljavaju kao kaznu za počinjeni prestup sve dok ne osete da je kazna dovoljno dugo trajala, imaju osećaj da ne mogu biti seksualno bliski s partnerom.
Oni parovi koji uspeju prihvatiti sve što su uvideli i odluče preuzeti odgovornost, a žele da nastave graditi odnos, imaju pred sobom još dosta izazova. Jedan od njih je i odluka o tome kada će i kako ponovno početi da budu intimni i imati seksualne odnose.
Foto: Shutterstock
Uz dodire i izgradnju poverenja u intimnom odnosu, treba graditi i poverenje u svakodnevnim situacijama, i to pouzdanošću i odgovornošću. Šok zbog nevere ponekad partnerima pomogne da shvate koje su greške činili u vezi, što im otvara vrata za zreliji odnos. Nakon što ponovno otpočnu graditi odnos, neki parovi su počeli više uživati u seksualnom životu jer su se otvorili i rekli šta im je potrebno, a šta im je pre nedostajalo ili im se nije svidelo.
Zašto bi se morala dogoditi nevera da bi se to uvidelo? Otvoreni razgovori i izgradnja emocionalne zrelosti poželjni su i bez tereta nevere. To je važno imati na umu i, kako se to kaže u zdravstvu, "delovati u prostoru preventive, a ne kurative". Preventiva je bezbolnija, uspešnija i ugodnija.