Koji su najveći izazovi kada je ljubav na daljinu u pitanju?

Ljubav na daljinu je tema o kojoj je nebrojeno puta pisano, ali kao da nikada nije dovoljno rečeno. Jer svaka emocionalna veza je priča za sebe.

Foto: Shutterstock

Iščekivanje. Poverenje. Nestrpljenje. Težina. Zabluda. Odbrojavanje dana. Idealizacija. Borba. Snaga emocija. Planiranje. Kilometri. I ostale asocijacije na vezu na daljinu...

Puna je iskušenja. I uzbuđenja. Koliko god puta da smo čuli i uverili se da nije jednostavno održavati ovakvu ljubav, sasvim je sigurno da nikada ne znamo da li će nam se i kada (opet) desiti. A možda je baš ona naša ulaznica za sreću do kraja života.

Šta zato o njoj možemo da naučimo u teoriji, za svaki slučaj, pa da znanja uspešno primenimo u praksi ako nam se dogodi ili nam se već događa?

Jovana Jestrović, psiholog i psihoterapeut, koja na svom Jutjub kanalu "Veze na daljinu" pomaže upravo parovima sa ovakvim statusom, priča za "Život plus".

Šta je glavni sinonim za ljubav na daljinu?

- Verovatno zavisi od toga koga pitamo. Neki bi možda rekli "neuspeh". To su oni koji veruju u čuvenu izreku "Daleko od očiju, daleko od srca". Drugi bi, pak, rekli "prava ljubav" jer, lako je voleti kada smo zajedno, izazov je održavati ljubav kada partner nije tu stalno. Ovo je, naravno, oblikovano različitim iskustvima koja ljudi imaju sa ovakvim tipom veze. Ja bih svakako rekla da je to "posvećenost i poverenje", pre svega.

Koja je njena najveća draž, a koja zabluda?

- Parovi koji su u vezama na daljinu navode da nema veće draži od iščekivanja planiranog susreta. Ovo, istovremeno, može da predstavlja i teren za najveću zabludu - oni neretko imaju očekivanja o tome da svaki njihov susret mora da bude "magičan" i poseban, što može da ima negativne implikacije na kasnije funkcionisanje i očekivanja od odnosa u budućnosti.

Foto: Shutterstock

Da li održavanje odnosa sa partnerom koji ne živi u našem mestu ili državi može da zamagli emocije i idealizuje priču?

- Idealizacija nije retka pojava u ovakvim odnosima. Neretko se radi o tome da parovi ulažu mnogo energije u sve susrete, kako bi oni bili što savršeniji, što dovodi do formiranja očekivanja da će odnos tako izgledati i kada veza na daljinu postane na blizinu. Dakle, može doći do idealizacije odnosa. Pored toga, dešava se i da dođe do idealizacije partnera, pa se iznenadimo kada se "spojimo" i zapravo shvatimo da on nije osoba koja smo mislili da jeste. Ljudi imaju tendenciju da u ovim situacijama okrive partnera, pod izgovorom da je on taj koji se lažno predstavljao, a ono što se takođe dešava jeste da u ovom kontekstu mi zapravo ne obraćamo pažnju na neke stvari koje bi nam inače bile u fokusu. S druge strane, istovremeno se trudimo da budemo najbolja verzija sebe u svakoj komunikaciji i pri svakom susretu sa partnerom. Nakon spajanja, ljudi nemaju toliko energije da to rade svakodnevno, počinju manje da ulažu i istovremeno da, kroz zajednički život, uviđaju neke karakteristike partnera na koje ranije nisu obraćali pažnju.

Da li toga možemo da postanemo svesni i pre nego što počnemo da živimo zajedno, pa tako umanjimo eventualno razočaranje?

- Kako ne bi došlo do idealizacije, važno je da se trudimo da što otvorenije komuniciramo i uređujemo našu vezu tako da ona što više podseća na to kako inače živimo, kako bismo mogli da formiramo realnija očekivanja od budućnosti. Dakle, ne mora svaki susret da podrazumeva neko putovanje, ne morate stalno da uzimate odmor ili planirate viđanje kada nemate obaveza i slično. Upravo ove stvari su realnost, a što smo više u kontaktu sa stvarnošću, manja je verovatnoća za nerealna očekivanja. Naravno, umerena idealizacija je pozitivna i važno je da postoji u svakom odnosu, bio on na daljinu ili ne, ali ovde govorimo o idealizaciji koja je veoma zastupljena i ima negativne implikacije na odnos.

Postoji li neka statistika koja pokazuje koliko se u proseku veza na daljinu kruniše brakom?

- Nisam sigurna za statistiku, ali pretpostavljam da je situacija prilično slična kao i kod svih drugih veza - one koje su dobre, u kojima partneri ulažu i trude se, imaju planove i rade na njima su vrlo verovatno one koje će se krunisati brakom. S druge strane, za veze na daljinu u kojima nedostaje poverenje, u kojima dominira kontrola i proveravanje, verovatnije je da će se završiti pre svadbe. Nisam sigurna ni da li je pravo pitanje koji procenat ovih veza se završi brakom, već uspešnim brakom. Ponekad se dešava da su parovi dovoljno posvećeni odnosu i da se spoje, ali vrlo brzo nakon zajedničkog života krenu da se preispituju da li je to bila prava odluka. Mnogo sam radila, a i dalje radim, onlajn partnersku psihoterapiju i tu se uglavnom radi o ljudima koji su u nekom momentu odnosa bili u vezama na daljinu. Neretko, problemi sa kojima dolaze datiraju još iz tog perioda i tiču se nerealnih ili, pak, nedovoljno jasno iskomuniciranih očekivanja.

Foto: Shutterstock

Koja su najveća iskušenja ovakvog odnosa, ako znamo da su u pitanju kilometri razdvojenosti, a sa tim i finansijske poteškoće da se susreti organizuju?

- Jedno od najvećih iskušenja svakako jesu i finansije. Ukoliko se radi o velikoj daljini i partneri žive u različitim zemljama, moje iskustvo pokazuje da većina njih veze mora da stavi u finansijski plan - jako je malo onih kojima ovi susreti nisu materijalno zahtevni. Na ovaj način se dešava da i finansije, neretko, diktiraju dinamiku viđanja, pa samim tim i dinamiku odnosa. Izazov je i vreme. Susreti u ovim vezama se neretko moraju planirati, nekad i po nekoliko meseci unapred. Ljudi koji rade i imaju određeni broj dana godišnjeg odmora ovo vide kao jednu od najvećih prepreka. Takođe, ukoliko se radi o studentima ili srednjoškolcima, neophodno je vezu uklopiti u obaveze oko učenja. Pored toga, tu je i uklapanje dva plana - koliko često vam se dogodilo da ne uspevate da pronađete datum koji oboma odgovara? Nekim ljudima u celoj situaciji najteže pada to što ne mogu da ostvare fizički kontakt sa svojim partnerom - koliko god da je tehnologija napredovala, ovo je nešto što se ne može nadomestiti i svakako predstavlja jedno od najvećih iskušenja.

Šta najpre čuva ovakav odnos?

- Posvećenost. Otvorena komunikacija. Poverenje. Magična tri sastojka za veze na daljinu. Sada kad ih pročitate zapravo shvatate da se radi o čarobnim sastojcima za svaki odnos. Kontekst veze na daljinu, pak, u dodatnoj meri testira poverenje i posvećenost i zbog toga je otvorena i kontinuirana komunikacija još bitnija. Što više razgovaramo, što smo otvoreniji i što više delimo, samim tim smo i posvećeniji i imamo više poverenja. A kada nekome verujemo, spremniji smo da otvoreno razgovaramo. I tako u krug. Zato, ukoliko želite da sačuvate vezu na daljinu i da ona jednog dana postane na blizinu, ne zaboravite koliko je važno da stalno i o svemu razgovarate sa partnerom.

Za uspeh ovakve veze na duže staze je važno da parovi nauče da nije sve u stalnom uzbuđenju, pa da ne očekuju da će svaki susret biti savršen, dinamičan i strastven.

- Naravno da je prirodno da žudite za osećajem ushićenja koji nose avanture - kaže dr Dejvid Noks, koautor knjige "Izbori u odnosima". - Ali mi smo otkrili da je za dugovečnost veze potrebno znanje kako da budete zajedno i bez vatrometa i fanfara u pozadini, da sedite u istoj prostoriji i ćutite, a da se ne osećate nelagodno.