Ljubav je moguća samo kada se ne bojiš da izgubiš partnera

Ljubav je moguća. U životu svake žene može postojati muškarac koji je vređa, ponižava, ruga joj se. Psiholozi kažu da je stvar u nesvesnom izboru partnera prema roditeljskom scenariju ili programu roda.

Foto: Shutterstock

Sve to stoji, a ponekad je to i očigledno.

Ali dešavaju se stvari koje je teško objasniti: na primer, dobra devojka iz porodice pune ljubavi bira sociopatu i dobija čitav niz manifestacija tamne strane ličnosti. Kao da ta ličnost ima potrebu da dotakne samo dno.

Kod mnogih žena bolno, traumatično iskustvo odnosa – je prirodna faza u formiranju njene ličnosti.

Da bi spustila i ponizila sebe do krajnjih granica, a potom zamrzela ceo muški rod, razočarala i izgubila veru, i samo sa vremenom, shvataš da nije stvar u muškarcu nego u tebi.

Da ti sebe malo, sasvim malo, voliš, ne poštuješ i ne ceniš. Zbog toga, i dozvoljavaš da radi sa tobom sve, na šta je sposobna njegova bolesna psiha.

A još se i strašno bojiš samoće. Možeš biti jaka i nezavisna, imati stan, auto i slična dobra, a da nisi sama sebi dovoljna. Tebi samoj nije udobno sa sobom, u paničnom si strahu od samoće.

Da, tvoj mozak ti objašnjava zašto si se zakačila za tog muškarca – jer ga voliš. Ali to nije ljubav. Uopšte se ne radi o ljubavi. To je zavisnost. Strašna, teška ljubavna zavisnost. Neizdrživo je i kad ste zajedno i odvojeno, uvek je pakao.

Ljubav je moguća samo kada se ne bojiš da izgubiš partnera. Može ti biti tužno bez njega, povremeno možeš osećati usamljenost, ali nema panike i očaja.

Kada imaš poverenje u sebe i svet, kad si slobodna od nesvesnih instalacija, znaš da u patnji nema nekog smisla.

Uvek se može odustati od toga što donosi bol, i dobiti nešto bolje, što donosi zadovoljstvo i radost. A kada izbor svesno donosiš, ne rukovodiš se strahovima: strahom od odbijanja, strahom od nepoznatog, strahom od samoće i drugih strahova.

Jednom kad dođeš na dno, kada dođe do potpune bespomoćnosti i rastrojstva, nema nikakvog rezona da se ponovo bira zavisnost.

​Napisati je lako, a uraditi takvo restartovanje (za drugačiji izbor potrebno je svojevrsno restartovanje – ponovo instaliranje dubokih uverenja) je izuzetno teško.

Na to mogu proći mnoge godine, pritom godine usamljenosti. Ali drugog izlaza nema. Ako posle prvog koraka – prekida u jednom trenutku sveg mučenja, prekida bolne veze, počinje nova patnju od raskida slična lomovima od narkotika.

Tada kod psihologa i terapeuta na oporavak.

Postati zrela, celovita ličnost, glavni je zadatak. A ona je vredna toga, da se preživi lom i počne da živi slobodno i srećno.

Izvor: CdM