Ljubav je sve! Najlepše osećanje je znati da si voljen

Znanje da ste voljeni jedno je od najboljih osećanja koje možete doživeti. Znajući da žele da vas vide i razgovaraju s vama, da ih zanima kako ste, da imaju iskreno interesovanje zasnovano na istinskoj zahvalnosti je divan osećaj.

 Foto: Shutterstock

Ponekad, kada se čini da smo dotakli dno, ta osoba dođe i spasi nas telefonskim pozivom, milovanjem ili pogledom. Drugi put, da bi nas održali na površini, dovoljna je brza poruka ili nežni pozdrav koji nas podsećaju da smo voljeni.

Znanje da smo prisutni u nečijem umu, da im je stalo do nas i da smo u stanju da probudimo emocije i osećanja kod drugih ljudi, najbolji je spasilac za naš život.

Ljubav drugih je spas

U romanu Mjesečeva palata Pola Austera nalazi se odlomak koji savršeno objašnjava šta osećamo kada nas ljubav drugih izvuče iz onog dubokog bunara u koji smo pali i iz kojeg ne možemo izaći:

“Tada to nisam znao, naravno, ali znajući ono što sada znam, sigurno ne mogu ignorisati te dane, a da ne osetim talas nostalgije za prijateljima. To donekle menja stvarnost onoga što sam doživio. Skočio sam sa litice i taman kad sam hteo da se srušim na dno, dogodilo se nešto neobično: shvatio sam da postoje ljudi koji me vole. To sve menja. Skočio sam i tada me je, u posljednjem trenutku, nešto uhvatilo u vazduhu. To je nešto što ja zovem ljubav. To je jedina stvar koja može zaustaviti čovekov pad, jedina stvar koja je dovoljno moćna da krši zakone gravitacije”.

Kao što vidite iz ovog sjajnog opisa, ljubav onih oko nas je naš plovak, spasilac koji nas čuva čak i kada se utapamo i čini se da više nema šta da se radi.

Iskrena ljubav ne poznaje sebičnost i drži se dalje od interesa

Iskreni interes onih koji nas vole ne poznaje sebičnost. To je osobina koju primećujemo u malim detaljima, a koja nas očarava i omogućava nam da održimo vezu sa našim emocionalnim svetom.

Svet u kojem se ponekad osećamo kao stranci, toliko udaljeni od stvarnosti da zaboravljamo, kako je rekao Maslov, da je nemoguće odgovoriti na potrebe ili očekivanja ako dio osnove ne čine ljubav, bratstvo i ta naklonost koja nas vezuje za one oko nas.

Bez obzira na stubove koji nas drže, uvek ćemo biti hromi ako ne osećamo da je nekome stalo do nas. Na taj način, kada ne opažamo prisustvo nekoga ko u nama budi emocije, osećamo se tužno i napušteno.

Foto: Shutterstock

Naša referentna tačka, ljudi do kojih nam je stalo

Da bismo nastavili da rastemo, moramo da uspostavimo veze i negujemo svoje korene, kako bismo osigurali da iz naših grana proizlaze prelepi listovi koji predstavljaju ljubav, zdravlje i prosperitet.

Stubovi koji nas vole čak i kada grešimo, koji progone mrak koliko god se to čini nemogućim, koji znaju našu najnesavršeniju verziju i dalje nas drže uz sebe, da nas čuvaju i da brinu o nama.

Jer izgradnja odnosa koji obogaćuje i daje toplinu u velikoj meri je moguća samo ako krila drugih žele da lete zajedno sa nama i ako žele da neguju saučesništvo čiste i iskrene ljubavi koja ne poznaje sebičnost.