Slomljeno srce, tako uobičajen i uticajan osećaj u našim životima, ali kako to funkcioniše naučno gledano? Saznajte u nastavku teksta.
Foto: Shutterstock
"Slomljeno srce" je osećaj koji niko ne voli da doživi. Taj trenutak kada se ljubav okrene protiv nas je prosto nepodnošljiv i manifestuje se i fizički. Nije lako razumeti i izboriti se sa tim, međutim, nije nemoguće.
Čak i najozbiljniji i najhrabriji mogu da se zaljube, niko nije izuzet od osećanja ljubavi. Međutim, dešava se da i najveće ljubavi dožive kraj. To je normalno i praktično neizbežno. Za ovaj proces je potrebno vreme, ali koliko god boli i sve se ruši, niko ne umire od ljubavi.
Neurolog Leonardo Palasios, objašnjava naučno govoreći da „kada dođe do ljubavnog raskida, neke oblasti mozga se aktiviraju usled emocionalnog šoka, posebno prednji cingulatni korteks, koji ima funkciju obrade informacija u vezi sa bolom“ .
Povodom fizičkog bola koji telo doživljava kada postoji ljubavni bol, specijalista navodi da „tokom gubitka ovaj deo mozga tumači te negativne emocije i pretvara ih u fizički bol, koji može biti veoma sličan onome što se doživljava tokom preloma“.
Dr Palasios objašnjava da se, prema nauci, tokom raskida hormoni koji učestvuju u zaljubljivanju smanjuju, a kortizol, poznat kao hormon stresa, povećava, zbog čega se osoba oseća loše.
U psihološkom delu, postoji snažna sličnost između oplakivanja smrti i ljubavnog prekida. To se dešava zato što doživljavamo gubitak nekoga važnog u našim životima.
Da bismo malo bolje razumeli situaciju, potrebno je razumeti da "slomljeno srce" ima tri različite faze. Redosled nije linearan i može da varira u zavisnosti od osobe i odnosa:
Negacija. Ovu fazu uglavnom trpe ljudi koji su napušteni. To može biti povezano sa mislima o frustraciji i ljutnji na sebe ili druge. Jedna od uobičajenih fraza ili misli u ovoj fazi je „ovo mi se ne događa“.
Prihvatanje. Ova faza je kada ste već svesni da je veza završena. Ovo može da izazove osećaj tuge, usamljenosti i anksioznosti zbog budućnosti bez te osobe, što takođe može izazvati fizičke efekte kao što su gubitak energije, bol u mišićima i preosetljivost na buku.
Restauracija. Ova faza je cilj svakog raskida, doći do tačke u kojoj stvari ostaju iza. Međutim, to je najteže postići, jer podrazumeva proces prevazilaženja i negativne emocije povezane sa gubitkom prestaju da postoje.
Drži odstojanje. Prema mišljenju stručnjaka, neophodno je razumeti da je veza završena i, ako je moguće, izbegavati bilo kakav kontakt sa bivšim partnerom. Ovo će vam omogućiti da razmislite o onome što se dogodilo i da se uzdržite od nepotrebnog bola. Osim toga, izbegavaju se mogući sukobi i bolni momenti.
Ja na prvom mestu. Ovo može biti najteži deo. Moramo sebe staviti na prvo mesto i upravljati osećanjima i ponašanjem. Ključno je izbegavati ponašanja koja štete fizičkom i mentalnom zdravlju, na primer, prekomerno pijenje, upotreba droga, izlaske, između ostalog.
Moraš plakati. Ovo je jedan od najzdravijih, terapeutskih i prirodnih načina za izražavanje i oslobađanje osećanja tuge, besa ili bola izazvanih raskidom.
Podrška. Koliko smo hrabri bili, teško je da se nosite sami sa ovim osećajem. Zato je neophodno tražiti podršku i pomoć od bliskih ljudi koji mogu da razumeju, saslušaju i budu tu u najsloženijim trenucima tokom procesa kao što je ljubavni raskid.
Život ide dalje. Tokom vašeg procesa restauracije, ono što ste doživeli sa tom osobom mora ostati u prošlosti. Dobra terapija može biti da počnete da se otarasite predmeta koji vraćaju uspomene. Druga opcija je da razumete šta se dogodilo i kakva je veza bila dok je trajala.
Što se tiče traženja novih veza, neophodno je prvo izlečiti prethodnu. Kada možete da pričate o prethodnoj vezi bez bola i negativnih osećanja, ali kao uspomenu, mogli biste da tražite nove ljude. Kada nastavite sa zabavljanjem, važno je da budete svesni kako ne biste ponovili greške iz prošlosti, piše Novosti Magazin.