Zahvaljujući crtaćima, filmovima i društvenim mrežama, svi gajimo neke iluzije o ljubavi i maštamo o tome da će se i nama nekada dogoditi nešto tako bajkovito.
Foto: Shutterstock
Istina je, nažalost, malo drugačija, a ljubav ne čine samo lepe stvari, već su njen sastavni deo i iluzije o ljubavi i ona manje prijatna iskustva, zahvaljujući kojima je realna i opipljiva, piše Wannabe magazine.
Ovo su najčešće iluzije o ljubavi:
U toliko filmova smo to videli – sretnu se pogledi, bljesnu varnice… Verovatno smo to i doživeli, ali mnogo puta se nakon tih iskričavih pogleda nije desilo ništa, ili se desilo nešto, ni najmanje nalik na bajku.
Fizička privlačnost je ono što nas zavodi, pa nam se čini da smo sreli srodnu dušu. Istina, ponekad se to desi. Ali, ni to ne garantuje da će ljubav opstati u realnosti, da ćemo živeti sa nekim dugo i srećno.
Ponekad prepoznamo svoju srodnu dušu na prvi pogled i nastavljajući da se gledamo iz velike blizine, kroz to uveličavajuće staklo realnosti upoznamo sve mane i slabosti, od kojih ne umemo da se udaljimo i na kraju više ne možemo da gledamo iz tolike blizine, jer je suviše bolno.
Ali često ne znate, uopšte nemate pojma, zbunjeni ste i potrebne su vam godine da shvatite šta želite u vezi, kako želite da se osećate, šta vam je neophodno i bez čega ne možete, čega možete da se odreknete, šta možete da tolerišete i da li je neko prava osoba za vas.
Vremenom naučite da se ne oslanjate samo na osećaj, već da ga kombinujete sa rezonovanjem. A ponekad stalno to učite iznova i nikada nije jednostavno i jasno.
Ideja da će vas ljubav spasiti spava (poput Uspavane lepotice) negde u dnu vaše svesti i srce vam zatreperi kad se ona probudi i podigne glavu. I srce očekuje spas, uz mnogo boja, glamura i vatrometa i kad od svega toga ispadne samo osrednji cirkus, vraćate se iz romantičnih očekivanja u pepeo realnosti, slomljenog srca.
Mnogo je potrebno da shvatite da ljubav ne usrećuje i ne spašava, to nije njen posao – ljubav ništa ne radi sama. Za ono što ljubav radi, odgovorne su dve osobe, a potrebno je najmanje dvoje da nose težinu realne ljubavi.
Jer druga osoba treba da zna da je niste namerno povredili, a sve što ste naopako učinili, to je zbog ljubavi. Bedni izgovori, koji opravdavaju ljubomoru i posesivnost, uglavnom.
Svi grešimo (i to često) i ne smemo se zaricati da nećemo nikada više, ali možemo i trebalo bi da se obavežemo da ćemo dati sve od sebe da svoje greške ispravimo, ili makar ublažimo. A to znači da bi trebalo da si izvinjavamo i tražimo oproštaj kad pogrešimo.
Stereotip ne postoji bez razloga, ali ne bi trebalo da pristanemo na stereotip, već bi trebalo da radimo na tome da se bolje poznajemo i razumemo. Svi su emotivni, čak i oni koji su distancirani.
Svakog normalnog čoveka sopstvene emocije uznemiruju i potresaju i svako normalan je u stanju da saoseća sa drugim bićem, uznemirenim i potresenim svojim osećanjima. Zato je svaki napor koji uložimo da drugu osobu razumemo, vredan truda.
Isti je princip kao kod ljubavi na prvi pogled, samo drugačija implikacija – ne bi trebalo da se mentalno, fizički, emocionalno, finansijski, ili na bilo koji način odmah do kraja nekome posvetimo. Ljubavi (i poverenju) je potrebno vreme da se izgradi, odnos se gradi, poverenje se zaslužuje – kad odmah date sve, niko vas ne shvata ozbiljno.
Da, i ovo liči na stereotipe o vezama, ali tako stvari funkcionišu. Ne možete na nekoga „sručiti“ sav sadržaj i intenzitet svoje ljubavi od prvog trenutka (jer „prosto znate“) i očekivati da se taj neko ne uplaši i distancira.
Pa, uglavnom, ali to nikada nije bilo ekskluzivno heteroseksualno pravo. Romantična ljubav se dešava ljudima, svih polova, u svim mogućim aranžmanima i modelima.
Ali, ljubav je mnogo veća od toga i nadilazi romantične odnose, u raznim drugim odnosima i modelima, u roditeljstvu, prijateljstvu, starateljstvu, u poslu, u odnosu prema prirodi i životinjama, u našoj ukupnoj osetljivosti na povezanost sa svetom oko nas, u visini frekvencije na kojoj vibriramo.
Samo delovi ljubavi se mogu „imati“, dok se u univerzalnoj ljubavi jednostavno može „biti“.
Ovde bi vam i statistika potvrdila da nije tako. To nije glavni razlog zbog koga veze propadaju i brakovi se rasturaju, iako ponekad jeste. Ipak, većina parova će posle prevare pokušati da shvati zašto se to dogodilo i da li u odnosu postoje zanemareni problemi koji su dotle doveli.
Mnogi parovi prođu kroz (dug i bolan) proces isceljenja i prežive prevaru, snažniji i mudriji.
To je ono isto uverenje da će vas ljubav spasti i na neki način, to jeste tačno. Kada pronađete ljubav, izvesno vreme sve drugo je u drugom planu (u magli) i problemi nemaju moć da vas uznemire (iako nisu rešeni).
Isto tako, u stabilnom ljubavnom odnosu možete uvećati svoje samopouzdanje i povećati nivo energije, koji će vam omogućiti da se uhvatite ukoštac sa problemima i da ih rešavate. Da, subjektivno, sve je drugačije kada imate ljubav.
Ali, kada je nemate i ne možete da je nađete, ne možete tavoriti na dnu svog života, očekujući da vas ljubav pronađe i spase, jer ćete se udaviti u svakodnevici. Morate se uzdići na onaj viši nivo ukupne ljubavi i voleti sami sebe, zauzeti se za sebe i promeniti svoj život sami, onako kako želite i kako vam je potrebno.