Nije samo srce slomljeno – postoji naučni razlog zašto posle raskida osećamo i fizičku bol

Kada ju je muž napustio posle više od 25 godina zajedničkog života, naučnica Florens Vilijams kaže da se osećala kao da ju je neko uključio u neispravnu električnu utičnicu.

Foto: Shutterstock

„Skoro da to osećanje mogu da opišem kao povredu mozga. Nisam spavala i osećala sam se veoma uznemireno“, kaže ona.

Vilijamsova je želela da razume svoju fizičku reakciju na raskid, pa je počela da razgovara sa naučnicima u SAD i Engleskoj o vezi između emocionalnog i fizičkog bola.

Njena nova knjiga Heartbreak: A Personal and Scientific Journey istražuje načine na koje ekstremni emocionalni bol može uticati na srce, probavni, imuni sistem i još mnogo toga.

Autorka napominje da zaljubljivanje zapravo stimuliše delove mozga odgovorne za proizvodnju hormona stresa. Mozak stvara ove hormone stresa „tako da kada naš partner ode ili nekako nestane, mi se toliko uznemirimo da smo motivisani da ih vratimo i još budemo zahvalni na tome“.

Drugim rečima, od samog početka smo biološki pripremljeni da osećamo stres kada se veza završi i desi se raskid.

Nakon razvoda Vilijamsova je krenula na terapiju, išla na solo putovanja i upuštala se u nove avanture u pokušaju da se izleči.

Vilijamsova, koja je podigla dvoje dece sa svojim bivšim suprugom, u odraslom dobu nije ni imala priliku da bude singl.

„Upoznali smo se kada sam imala 18 godina, tako da još nisam bila potpuno formirana ličnost“, kaže ona. Nakon što je bol uzrokovan razvodom prestao, videla je priliku za samootkrivanje.

„Mi ljudi smo veoma prilagodljiva bića. Sada uživam u samoći“, kaže ona.

Kako preboleti raskid

Veza između Florens i njenog bivšeg supruga počela je na koledžu. Venčali su se posle sedam godina i u braku bili još 25. Jedne večeri suprug joj je dao svoj telefon da pogleda mejl njegovog brata. Shvatila je da se iza tog mejla krije druga žena.

„Rekla bih da je to bila najgora noć u mom životu. Usred čitanja ljubavnih mejlova došli su nam prijatelji a ja sam morala sa osmehom da prebrodim zajedničku večeru iako sam odmah počela da osećam fizičke simptome. Od trenutka kada sam pročitala taj mejl osećala sam da se nešto zaista promenilo u mom telu“, kaže Vilijamsova za NPR. I to je delimično oslobađanje hormona stresa.

Tela partnera se sinhronizuju

Da, vaša tela se zaista koregulišu kada živite sa nekim sa kim ste tako bliski i intimni. Vaši otkucaji srca se zapravo regulišu kada spavate. Vaši jutarnji i večernji nivoi kortizola su skoro jednaki. Vaše disanje se ponekad poklapa.

Postoji mnogo studija koje su dokazale da, kada stavite ljubavni par u skener mozga i date im zadatak, njihovi moždani talasi se zapravo sinhronizuju na isti način. Ali, ako jednog od njih stavite u skener sa nekim koga ne poznaju dobro – sinhronizacija se neće desiti.

Kada jedan partner odluči da ode, vaš mozak i vaše telo to zaista osećaju i nivo kortizola raste. U vašem telu se aktivira alarm jer se nervni sistem odjednom oseća ugroženo jer ste sami.

„Bilo mi je teško da napustim ono što sam bila u braku – da napustim taj brak, da napustim svoj identitet. Plašila sam se budućnosti. Tokom ovih psihodeličnih putovanja, izgubila sam osećaj za sebe. Osećala sam se kao jedan mali molekul u svemiru. Naravno, do kraja psihoterapije, zaista sam se osećala manje uplašeno. Moje emocije su bile sve slabije i osećala sam se kao da sam konačno spremna da budem sama“, zaključuje Florens Vilijams.