Oni su zajedno 70 godina i otkriće nam tajnu srećnog braka!

Svi znamo za priče o gubitku i slomljenim srcima ljudi koji su preživeli Drugi svetski rat. Ali osim tragičnih priča postoje i one sa  srećnim završetkom. Jedna takva je priča o australijskom bračnom paru Roju Plakiju (97) i Grejs Plaki (96) koji su u braku već više od sedamdeset godina.

"Sedamdeset i četiri godine je puno vremena, ali mi se i dalje svake večeri držimo za ruke i to je poslednja stvar koju radimo svake noći", objasnio je Roj. Njihova ljubav jača je nego ikad, a sada su otkrili svoje tajne za dugu i srećnu vezu.

"Proživeli smo srećan zajednički život, imali smo puno prijatelja ali nažalost, svi su nas napustili. Nikad ne odemo na spavanje s ružnim rečima", objasnio je Roj.

"A koje su poslednje reči koje kažem?" pita Grejs svog supruga.

"Volim te", odgovara on.

"I ja tebe volim."

Grejs kaže da tajna duge i uspešne veze leži u udaji za pravog muškarca, ali oboje su saglasni da se sve svodi na to da stvari moraju da se rešavaju razgovorom.

Srećna žena, srećan život

Roj veruje da poslovica "srećna žena, srećan život" nije bezveze.

"Grejs će predložiti nešto, na primer: "Hajde da kupimo nove zavese", a ja ću reći šta fali zavesama koje imamo", kaže Roj. "Zatim ćemo malo razgovarati o tome i zaključiti, "u redu, idemo da kupimo nove zavese"".

Ljubavni par je imao sreće nekoliko puta, jer je vojnik Roj uspeo da izbegne nekoliko teških bombardovanja za vreme rata. Prvi put se nalazio u Darvinu, u blizini grada kada je primetio nešto sumnjivo.

Dva puta je izbegao smrt

"Videli smo devet aviona kako nadleću i pomislili: "O, stigli su Amerikanci". Ali avioni su na sebi imali krugove", objasnio je Roj.

Avioni su pripadali japanskim vazdušnim snagama i Roj je svestan da je za dlaku izbegao bombardovanje Darvina, što je bio najveći napad neprijateljskih snaga u Australiji.

Posle toga, trebalo je da isplovi za Singapur, ali nekoliko dana pre nego što je trebalo da stigne tamo, grad su bombardovali i okupirali Japanci.

"Izvidnica je zarobljena čim su pristali", objasnio je Roj, što znači da je on izbegao tragičan kraj.

Grejs je za to vreme radila u fabrici, šila je košulje za vojnike. Za vreme rata nije dobijala nikakve informacije o tome šta se događa sa Rojem.

"Nije smelo da se piše o ratu, sve takve stvari bi sekli iz pisama, dobijali smo cenzurisanu poštu", objasnila je Grejs. Napokon, Roj je mogao da se vrati kući i ljubavi svog života.

"Tata me pozvao: "Grejs, neko je na vratima, želi da te vidi." Videla sam njega da stoji na vratima s torbom. Otrčala sam i zagrlila ga, a on je samo rekao: "Čekaj da spustim stvari". Jadnik, bio je toliko umoran. Devet meseci kasnije, rodio nam se sin."

Roj i Grejs imaju dvoje dece, četvoro unučadi i dvoje praunučadi.