Tragovi karmina na kragni košulje, zgužvan hotelski račun, ljubavni SMS u memoriji partnerovog telefona… Sve su to signali koji vas teraju da se zapitate da li vas partner vara. Ako ste se ikada našli u ovakvoj situaciji, onda sigurno znate u kakav se pakao pretvara veza posle otkrivanja ove bolne istine.
Foto: Shutterstock
Neki se ne razvode zato što se plaše da će izgubiti kontakt s decom, a drugi zato što im tako odgovara – imaju komoditet braka i avanturu sa strane.
A prevara se nikad ne dešava tek tako. Po pravilu, nju iniciraju gomile nerešenih problema i sukoba koji se talože godinama. U takvim situacijama treća osoba vrlo lako može da uleti u vezu.
Prevara je obično posledica dugotrajnog nezadovoljstva zbog nemogućnosti pronalaženja kompromisnih rešenja. Umesto da potraže stručnu pomoć da bi prevazišli bračnu krizu, žene i muškarci pokušavaju da od novog partnera dobiju sve ono što im je nedostajalo u braku: razumevanje, podršku, toleranciju, nežnost, fizičku bliskost.
Kada su muškarac i žena emotivno veoma bliski, oboje će osetiti kad nešto nije u redu. Međutim, prevara se najčešće dešava u vezama u kojima su muškarac i žena emotivno distancirani, otuđeni.
Kada varaju, većina i žena i muškaraca oseća se veoma loše. Imaju utisak da su u klopci, da ne znaju kako da iz nje izađu, zato što imaju utisak da će, šta god da urade, neko biti povređen. Međutim, kada preljubnik ne oseća poštovanje, empatiju, krivicu ili ljubav prema osobi koju vara, mnogo mu je lakše da sve to sakrije. On ili ona lako uvere svog partnera da umišlja, čak im i zameraju što preteranom sumnjičavošću i ispitivanjem kvare njihov brak.
Postoje ljudi koje varanje emotivno iscrpljuje i muči. Oni ostaju u braku, jer zaista ne znaju šta da rade. Pokušavaju da ne naprave još veću štetu nego što su već napravili, pokušavaju da ne donesu pogrešnu odluku, da izbegnu kajanje, brine ih kakav će odnos imati s decom ako se razvedu, izbegavaju neprijatnost razvoda, saopštavanje istine supružniku, deci, roditeljima, prijateljima, ročišta na sudu...
S druge strane, postoje ljudi koji nemaju ove vrste emotivnih previranja, nemaju osećanje krivice niti tugu zbog toga što varaju. Oni samo ne žele da se prevara otkrije. Žele udobnost i komoditet braka i supruge kod kuće, a žele i ljubavnicu. U svojoj dvostrukoj ulozi ne vide problem.
Ako govorimo o braku kao zajednici dvoje ljudi koji se iskreno vole, poštuju i čuvaju, onda prevara ne može da učvrsti brak. Prevara može da se prevaziđe, ali ona zauvek ostaje kao "pukotina" u odnosu.
Neke prevare su prava traumatska rana koja može da se zaleči, ali ako je čačnete, boli isto kao i kad je nastala. Kad nas nešto podseti na to, neko slično ponašanje ili nečija slična priča, reagujemo kao da ništa nismo prevazišli i u međuvremenu uradili. Zato prevara nikako ne može da učvrsti odnos koji se zasniva na iskrenim osećanjima.
Prevareni partneri često ne mogu da kažu šta im je bolnije – prevara ili laganje.
Bolno je i jedno i drugo. Ponekad je prevaru, naročito onu iz trenutne strasti, ljutnje ili osvete, mnogo lakše razumeti nego dugotrajno skrivanje i laganje. Najteže je oprostiti prevaru koja se ponavljala i koja je dugo skrivana. Tada svi lepi, intimni trenuci koji su se desili u međuvremenu, sva nežnost, nada, iskreni razgovori, padaju u vodu naspram saznanja da vas je partner godinama varao.
Ponekad ženi sama pomisao na prevaru deluje manje strašno od saznanja da su svi osim nje znali da je muž vara.
To se dešava uglavnom u vezama u kojima se ne osećamo dobro ili primoravamo sebe da u toj zajednici ostanemo zbog straha od samoće, zbog osećanja krivice ili kada osećamo da se na neki način žrtvujemo zato što ostajemo. Zato pomisao na prevaru tada izgleda kao poslednji, najjači udarac, koji obesmišljava našu žrtvu.
Mi ih često zamišljamo kao prevejane, proračunate ljude koji uzimaju tuđe i bezosećajno povređuju. Međutim, to su najčešće osobe koje bivaju povređene u prevari jednako kao i oni koji su prevareni. Ponekad bivaju uhvaćeni u nečiju manipulativnu igru, ne znajući da je taj neko u vezi. Ponekad nasedaju na priče o nesrećnom braku, o tome kako ga partner ili partnerka ne razumeju. Oni se jednako nadaju, jednako bivaju iznevereni, razočarani, jednako ih grize savest... Jednako su razočarani u sebe, ne vole sebe što ostaju u takvom odnosu i što nisu dovoljno jaki da ga ostave i odu.