Psiholog objašnjava: Da li pre opstaju veze gde su partneri slični ili različiti?

Dok sa jedne "bine" života svira poznata melodija pod nazivom "suprotnosti se privlače", sa druge odzvanjaju reči "sličan se sličnom raduje".

Foto: Shutterstock

Koju vi pevušite? Da li ste u ljubavi tragač za drugačijim, nepoznatim i nedokučivim ili vas obično dotakne duša za koju pomislite da je kopija vaše? Ako bismo se oslanjali na istraživanja, zaključili bismo da oba modela imaju čvrst oslonac.

Baš kao što je različitost karaktera i interesovanja često prva nepoznata u jednačini privlačnosti, tako se sličnost podvodi pod formulu ljubavne harmonije. Znači li to da je istina zaista na oba pola? Ili je tačka savršenstva ubeležena negde na sredini?

Foto: Shutterstock

Sagovornica "Života plus", psiholog i psihoterapeut Sanja Stanić, donosi lepe vesti za pobornike i jednog i drugog uverenja.

 "Privlačnost još niko nije uspeo da obuhvati i objasni nekim jednostavnim pravilom ili "recepturom", kaže Stanićeva. "Činjenica da postoje izreke koje nose suprotstavljene poruke pokazuje koliko su pravila privlačnosti komplikovana. Nagomilano iskustvo govori da ima istine i u jednom i u drugom pogledu na početak, ali i na uspeh ljubavnog odnosa".

Mit o bitangi i princezi

Rana mladost obično piše romane koje kasnije ne želimo da čitamo niti da prizivamo njihove nastavke, jer su nam isprazni ili se zbog njih kajemo. U mladalačkim danima nas uglavnom fascinira osoba koja je naša krajnost.

Foto: Pexels

Mangupi se okreću za uzornim devojkama, odlikašicama finih manira, baš kao što se dobre tatine devojčice zaljubljuju u problematične momke, pa onda ona pesma "Bitanga i princeza" savršeno ima smisla.

I obrnuto - mirni, povučeni dečaci često uzdišu za najpopularnijim devojkama u školi koje su ovu lentu dobile kao zalog za svoje buntovničke istupe.

Postoji li racionalno objašnjenje za ovakav pregled ranih ljubavnih događaja? Sagovornica navodi nekoliko faktora koji čine tu igru.

"U adolescenciji je osnovni razvojni zadatak formiranje identiteta, te je stoga razumljivo da se u procesu traženja eksperimentiše. Razvojem se menjaju prioriteti. Što je osoba integrisanija, jasnije poznaje sebe i svoje potrebe, pa ono što joj je privlačno biva ponovo definisano", objašnjava psiholog.

Foto: Shutterstock

Pojedine "struje" zastupaju stav da je privlačnost suprotnih karaktera samo romantični mit. Ali, neka istraživanja pokazuju da u njega veruje čak 87,5 odsto ljudi.

Kada su, na primer, američki naučnici sproveli studiju, objavljenu u "Journal of Evolutionary Psychology", u kojoj je učestvovalo stotine članova jednog onlajn sajta za spajanje parova, zaključili su da velika većina živi u zabludi.

Na pitanje da li traže osobu koja im je slična ili različita, 87,5 odsto je odgovorilo da priželjkuju nekog ko je sasvim suprotan od njih.

Međutim, kad su u nastavku istraživanja upitani da navedu osobine onih sa kojima bi želeli vezu, ispostavilo se da većina traži partnera koji im je izrazito sličan.

Suština je da razlike negde treba da postoje, ali ne svuda i ne uvek. Ako egzistiraju u vrednosnom sistemu, one mogu da budu afrodizijak na početku, ali su zato najčešće kamen spoticanja kada više nismo "ludi" od ljubavi ili nismo mladi.

Foto: Shutterstock

"Različitost svakako stvara određenu napetost i tenziju što pojačava uzbuđenje. Komponenta erotske privlačnosti prirodno je tada naglašenija.

Takođe, mogućnost da prevaziđemo sebe u odnosu sa nekim ko je drugačiji od nas može da deluje veoma privlačno. Ali, kada su u pitanju vrednosti i životne filozofije, sličnost je ključni sastojak koji vezu čini stabilnom.

Zajednički život je tada lakši i u njemu ima više zadovoljstva. Partneri gledaju u "istom pravcu", što im omogućava zajedništvo. Ključne i velike razlike u vrednostima je nemoguće prevazići, a da neko od partnera ne plati visoku cenu.

Ako, na primer, jedno želi decu, a drugo ne, veza će biti zasnovana na žrtvovanju, umesto na zajedništvu", poručuje Stanićeva. 

(Ne)poželjne suprotnosti

U nekom trenutku se u "nemogućim spojevima" izgubimo. Umorimo se, jer kada prođe zaljubljenost, sve počinje da nam smeta, razlike postaju vidljive.

Foto: Shutterstock

Kao da smo odjednom dobili naočare sa velikom dioptrijom pa tek sad uočavamo sve one nepravilnosti, linije razgraničenja, nelogičnosti i neudobnosti.

Ali koliko sličnost "mora" da bude velika, a koliko mogu ili su čak poželjna odstupanja da bi se pored nekog svakog dana osećali kao da dišemo u istom ritmu? Sagovornica kaže da su razlike neminovne, ali da ne smeju da budu prevelike.

"Različitost ne mora da bude tolika kolika nam se učinila na prvi pogled. Ona može da nas kao ličnosti "obogati" novim i drugačijim pogledom na stvari od onog koji mi imamo.

Može da nas pokrene da istražimo i bolje upoznamo sebe, da kroz razumevanje i novu mudrost tolerantnije sagledavamo razlike i osmišljavamo bogatiji i sadržajniji život. Najbitnije je da bude neophodan začin veze koji održava privlačnost", savetuje psiholog.

Foto: Shutterstock

Neretko tek sa godinama shvatamo da nam treba neko ko živi vrednosti koje mi nosimo, a do tada je možda neizbežno da grešimo i plaćamo ceh neiskustva.

"Mada su greške neminovne, za to možda nisu potrebne godine, jer zrelost ličnosti nije garantovana uzrastom. Što je kvalitetnija komunikacija, to manje "čitamo" misli i manje idealizujemo.

To je trenutak gde nam umesto idealizacije realnost drugog može doneti razočaranje, ali i omogućiti da ga zaista upoznamo, povećamo međusobno razumevanje i naklonost", stav je sagovornice.

I na kraju, da zaključimo, šta znači biti sličan sa nekim, a šta različit, a da nužno ne utiče na kvalitet odnosa? Da ne bismo unapred odustali od nekoga samo zato što nije baš sasvim kao mi ili bili nesrećni pored onog ko je naš odraz u ogledalu.

Foto: Shutterstock

"Sličnost i različitost se ogledaju u sličnom ili različitom stilu života - u stavovima, karakteru, mišljenjima, socijalnim krugovima u kojima se osoba kreće. Sve to može da predstavlja poligon koji naša iskustva upoređuje sa iskustvima drugih.

Različitost partnera može dovesti do toga da se odnos i zajedništvo razvijaju. Nasuprot tome, tamo gde su međusobno veoma slični poželjno je razvijati individualnost, da bi se održavala privlačnost", savetuje psiholog. 

Premostiti nepremostivo

Imate li primere partnera koji su se kasno "osvestili" da su pogrešili, iako su im roditelji ili prijatelji od početka govorili da nisu jedno za drugo? Mogu li se te nepremostive razlike premostiti?

Foto: Shutterstock

"Neki parovi u čiji uspeh je sredina sumnjala, uspeli su da na svojim različitostima izgrade kvalitetan odnos. Međutim, češći su primeri onih neuspešnih.

Istraživanja takođe podržavaju uspešnost i bolju funkionalnost parova koji dele slične vrednosti, uverenja i čiji je stil života sličniji.

Ali i velika sličnost koja može u početku da nas fascinira osećajem da nekog "kao da oduvek poznajemo", može predstavljati rizik za dugotrajnu vezu. Pogotovo ako izostane interesovanje koje vodi gašenju erotske privlačnosti", kaže psiholog Stanić.